Srbin - neko ko dozvoljava da mu život arče budale i kriminalci,
Hrvat- isto to, samo na kvadrat.
Trensformacija vrhovnog radikala u sisatog šiptara.
Zadatak koji se mora ispuniti. Bez obzira da li je moralan ili ne.
- A sada je vreme da svi hvalite našeg šefa u komentarima.
- Zar moramo i danas...?
- To vam je moralni zadatak, inače ništa od sendviča.
Vojnici UN-a. Nazvani tako po svojim plavim šlemovima.
Okruženje, odnosno situacija u kojoj se ljudi ponašaju u skladu sa svojim životinjskim instinktima. Kao u Orvelovom istoimenom delu, samo najbahatiji i najokrutniji dobiju ono što žele.
Jedan lanac samoposluga ponudio je 70 odsto popusta na nutelu, pa je cena teglice umesto 450 dinara iznosila svega 140 dinara. Međutim, zbog haosa koji je zbog toga nastao i ljudi koji su se gurali i udarali, morala je da interveniše i policija. „Bili su kao životinje. Vukli su se za kosu, jednoj ženi je ruka bila krvava“, kazao je jedan od kupaca.
Lični rast.
Nekima i jedini vid ličnog rasta i razvoja.
Dokaz nadvladavanja totalitarnog duha nad duhom igre. Siva je samorazumljiva, dok se prisustvo boja - zelene, crvene, žute, plave mora opravdavati. Fasade novih zgrada totalitarizma su sivo i sivo. Taksi je jedna od retkih stvari gde se boja mogla koliko toliko braniti. Svi taksiji su žutu ili plavi, da bi mogao da ih uočiš. A onda je šapke dao ideju da taksiji u Beografu budu sivi. Sivi lament nad beogradom je miran. Ni vetar ne šušti, jer drveća nema. Imati izgled života znači biti subverzivan. Ništa ne sme da fokusira pažnju.
Osim kladionica. Njihovi sajtovi dreče bojama.
Izgovor za neučenje ili loš rezultat na kontrolnom kod učiteljice.
- Sine, šta si dobio?
- Trojku.
- Au, sine, kako to?
- To je ocena u svesku, ne ide u dnevnik.
Sranje na koje nas je učiteljica terala da nosimo i konzumiramo kad god je izlet ili ekskurzija.
Nekim đacima su to bile tabletice ZA povraćanje.
Letovalište za sirotinju.
Najpoznatija pseća poslastica.
- Dole, Džeki, dole.
- Neće ti ništa.
- Ugini ti sa svojim tibetanskim mastifom. Riče gore nego tigar skoro.
Ples između dva pripadnika romske nacionalnosti.
Posle ovoga uglavnom sledi i nerazdvojni deo "žimisvi"
Koristi se da bi sagovornika naterali da poveruje u ono što mi pričamo.
Upotrebljavaju ga uglavnom stariji ljudi dok se zaklinju u nešto.
Krasi svaku lovačku priču u kafani ili ispred prodavnice.
-Živojin: Jooj baki, vraćam se ja sinoć iz izlaska, upalim mog Stojadina, zakucam ga 280 na sat...
-Dragan: A jeste kurac moj sad...
-Živojin: Baki, žimiti-žimisvi, posle mi izlete jelen ispred mene, na mestu sam ga ubio, Stojadinu ništa...
Jedan od starijih vidova "ragebaita" , iliti namerno nerviranje sagovornika glupostima
Nikola dolazi kući sa novim patikama, vadi ih iz kutije i pokazuje ćaletu
ćale: koliko si platio to?
nikola: 150 evrića na popustu
ćale: ih, pa za te pare si mogo i nove da kupiš
Ratna verzija graničara.
Dijete koje se voli meziti po slavama.
Stručnjak za spontani prijenos vlasništva.
Stanje kada stvar koju tražiš nije odmah na vrhu, pred očima. Ako je tražena stvar bila pred očima, upotrebljena, pa vraćena, u datu torbu, ostavu ili šta god može još toga da se ugura.
Uvek pitaj oca da li imate li neki alat. On nije pitao dedu za ubodnu testeru i sad imate dve na tavanu, a ti si doneo treću.
Kad si novi kupac na kvantašu, pa prodavac ne zna koju klasu robe da ti da. U zavisnosti od utiska koji ostavljaš, do sledeće kupovine kolapsira u jednu od mogućnosti.
- Komšija, ove jagode su vam baš onako. Kesa mi je ko da se dete ukakilo. A i miris. A prošle savršene.
- Ne znam. Kupio sam na istom mestu.
- Eto isti covek, a jagode druge.
- Nije. Prošli put bila žena. Baš prijatna. Čak se izljubismo na rastanku.
