Kultna rečenica Zorana Radmilovića, koja najbolje odslikava odnos današnjih roditelja prema deci.
Ovo sam shvatio na sopstvenom primeru
Pored putničkog špricera, na Kopaoniku je po ceni od 10 maraka bio zastupljen i teleći.
Pravi se od pola čaše obične i pola čaše kisele vode, dok se na dnu nalazi čep od Coca-Cole.
Dok shvatiš šta se dešava, šteta je već načinjena.
Onaj koji je platio i probao, shvatio bi naziv istog.
Pripadnici političkog pokreta koji se zaklinju na mir, prirodu, leptiriće i cvetiće, ali bez problema podržavaju bombardovanje ako je „humanitarno“, rat ako je „preventivan“ i sankcije ako su „zeleno osvešćene“. Ubeđeni da se ekologija najbolje brani krstarećim raketama, a demokratija uvodi uz zvuk eksplozije.
Ideološki protiv nasilja, osim kad je neophodno, korisno, strateško ili dobro zvuči na konferenciji za štampu.
Vizuelni identitet je zelena kravata, ozbiljno lice i vrlo fleksibilni principi.
- Kako zeleni mogu da podrže rat?
- Nije da je rat, već ekološki precizna intervencija.
Tvrdnja kojoj ne treba opravdanje. Duplo, ma kakvi, troduplo jača tvrdnja nego ,,tamo u Nemačkoj''.
- Ovde u Nemačkoj, kad se ne počisti sneg ispred zgrade, oni slikaju otiske cipela na snegu ispred zgrade, pa ako neko od ljudi prijavi da je tu pao, pošalju ti kaznu. Treba samo da na mejl prikači sliku djona cipele i dobije odštetu.
- To će naši da provale, pa će da uzmu gomilu para na odštete.
- Ovde ako to neko radi, pošalju ga kod psihijatra, da vide dal' je lud,
Omiljena pesma Pape, a ujedno i himna Vatikana.
Nekromani.
Jedina država na svetu koja je rekla: Zastava nam je prazna, hajde da ubacimo AK-47, da se zna da smo mi. Dok ostatak planete stavlja zvezde i pruge, Mozambik ladno okači automatsku pušku, jer simbolika treba da bude stvarna.
Životni moto u Mozambiku: Preživi dan, pa živi ako ostane vremena. Struja dolazi kad hoće, a voda kad se seti.
Država koja nema potrebu da se pravi fina.
Siromaštvo je na hardkor nivou, ali zastava poručuje: "Nismo uspeli, ali smo pokušali, usput i pucali.”
Mesto gde se ne laže - ništa (se) ne obećava.
Ogromno parče leda za koje Danska kaže „naše“, Amerika „strateško“, a ostatak sveta „čekaj, tamo stvarno ima ljudi?“. Aktivno u vestima isključivo kad Ameri imaju deficit baza, resursa ili ideja gde da parkiraju vojsku, dok Danska nervozno objašnjava da nije Kupindo/Limundo oglas.
Lokalno stanovništvo služi kao statistička greška između pingvina, NATO planova i američke želje da kupi sve što ima dovoljno snega i dovoljno malo stanovnika da se ne buni.
Kad Hermiona iz Hari Potera promeni pol i preseli se u Nemačku.
Zagrljaj sigurnosti. Kao da imaš osiguranje za kredit. Znaš da napolju hladnoća grize, vetar seče, ali muda su ti barem sigurna. I noge. Pametna odluka koju si doneo, nevidljiva drugima. Takodje, znak da od zime nećeš pobeći. Ni na planinu u skijaške pantalone. Ni na more u šuškave gaće. Ni pod ćebe. Ni u kola. Ti čekaš autobus. Ali barem imaš gaće.
- Jel kriza dole kod vas?
- Ne brini se ti za mene. Imam ja dvadeset metalnih kutija sa brašnom. Hermetički zatvorenih. I mesnog nareska. Nego brini ti šta ćeš kad se raspadne EU. Brini kako ćeš ovde doći. I trk brzo u prodavnicu, da uzmeš neke kozerve. To će kod vas da se razgrabi, pa si gotov.
- Ne mogu sad, na moru sam (okreće kameru telefona ka plaži).
- Samo se ti zezaj. Gotovo je to. Moraš imati duge gaće.
Novogodišnja sex euforija, kad ne može da ti se digne, pa moraš svoju voljenu da zadovoljiš sa prstima.
Ne postoji. Postoji božićna jelka.
Očima sam gledao. U Veru. Ukras. Piše deklaracija na engleskom christmass tree i prevod - novogodišnja jelka. I u Lidlu. Piše - novogodišnji ukras, Isus u jaslama. EJ, NOVOGODIŠNJI?! I na vrh jelke ide zvezda. Po vitlejemskoj zvezdi. I pokloni su po ugledu na zlato, tamjan i smirnu. I ukrasi su preobražaj drveta bez roda u drvo lepše i bogatije od svakog drugog drveta. I nema nikakve veze sa novom godinom. Šta je sledeće Srbi? Prvomajska jaja?
Najveća moguća pohvala ako je lik švalerčina. Doduše, kada mu zahvališ na britkom odgovoru, rijetko tko će te ispraviti i priznati da je loš jebač.
- Ma šta ćeš se ti orijentirati?! Znaš ti kurca moga.
- Hvala. To puno znači od tebe, šmekeru.
- Java te odnio podmukla.
Ne znam kog se to tačno sedmog januara dogodilo, ali čini mi se da smo u jednoj od prethodnih godina zaboravili pravu suštinu Božića. Mir, ljubav, oprost. Da li je to bilo u godini kada je vokmen zamenio diskmen, ili kada su katodne cevi ugasili plazma ekrani, manje je važno, ali smo u sveopštoj trci za boljom slikom, izgubili jedinu sliku koja je bitna – lik Hristov u sebi.
Božić smo pretvorili u šoping-groznicu, a količinu u jedinu meru sreće. Svaka zaboravljena namirnica pada nam teže od načina na koji smo godinu proveli, a ruska salata i srpska pečenica jedina su „pravoslavna“ znamenja koja još na trpezu nosimo.
Mir božiji Hristos se rodi
Bog blagoslovio ako ima koga
Reč koju političari, analitičari i sagovornici u vestima koriste kad hoće da kažu mnogo, ali bez ikakve obaveze da to "mnogo" ikad pobroje, dokažu ili objasne.
Sinonimi: brdo, gomila, more, pun kofer, veruj mi...
Suprotnost: konkretne brojke.
- Postoji sijaset problema (ali danas pričamo samo o jednom)
- Dobili smo sijaset ponuda (dobili nekoliko ponuda)
- Imam sijaset dokaza (ali nisu poneti u studio)
-------------------------------------
Novinar: Možete li navesti koji su to problemi?
Sagovornik: Ima sijaset problema.(razgovor uspešno završen, bez ijedne informacije)
Žena, koja zadovoljna rezultatom, goji muža, kako ne bi bio privlačan drugim ženama.
- A što ti sad odjednom treniraš?
- Pa dušo i ti si na dijeti.
- To je drugo.
Pojava koja ume da ustaljenu pos'o-kuća relaciju pretvori u polarnu ekspediciju.
- Gde si brate, jesi stigao kući?
- Evo me, kod mosta. Krenuo sam s posla u tri, sad je devet. Upravo sam pojeo poslednju koricu hleba i počeo da pričam sa onim tipom iz susedne trake o tome kako se pravi iglo. Ako se ne javim za sat vremena, šalji Gorsku službu.
