Jedna od omiljenih letnjih aktivnosti mnogih srpskih devojaka koje im srozavaju personaliti u minus beskonačno, svaku predstavu o njihovoj inteligenciji konvertuju u status fiziološke tuposti, a eventualni sertifikat Mense im se samozapali.

Jer je Stavros, barmen lokalnog kafića na plaži, a inače sin vlasnika tri apartmana, šesta zgrada od glavne ulice levo ka brdu, u 13. redu od plaže Pefkohorija, baš samo na nju čekao da se pojavi tog vrelog leta i samo njoj je poklonio svoje srce, vrlo rešen da joj potpuno ostane veran i čim se sezona završi doputuje u Srbiju. Pošto je sasvim logično da o tome razmišlja dok je šesnaesti put u tri dana jebe, a zapravo izbedačen što je ostalo još čak sedam dana do sledeće smene, kad će doći naredna tura busom iz Srbije u kojem će se možda naći neka koju je za nijansu teže manipulisati, jer smorio se i on čovek da laže nekog ko tako lako poveruje u sve što izgovori, a sve na onom njegovom retardiranom poluengleskom-polugrčkom, pritom naučivši i tri reči na srpskom gratis, tek da bi joj dokazao kako je zauvek njen.

Isto što i Venerin breg, samo u mlađane Bugarke.

Mala modifikacija izraza “Valjda sam i ja neki kur…ovde”.

Ovde je “ovde, na ovom sajtu” kao što ste pretpostavili!

Vrhunac nedoličnog i nenormalnog ponašanja na javnom mestu. Prvo si popio sve čega je bilo, pa si se nadovaćao kojekakvih drugih opijata, seo u taksi i otišao na drugu gajbu gde imaju veći izbor opijata, nešto su ti dali da piješ i šmrčeš, pa su ti dali da ližeš žabu, no kad su skontali da je obična mediteranska krastača dali su ti pravu, od čega si upao u toplu i meku svetlost i osetio savršen mir, iz kog su te opet iščupali šljagama i ladnom vodom. Povraćaš dakle sa nečije terase na nečiju terasu, oblače ti drugu majicu jer je tvoja neupotrebljiva i taksijem te šalju što dalje odatle. Izlaziš iz taksija četvoronoške, nekako se uspravljaš i bauljaš do kluba, naručuješ uzo, pa još uza, pa nekakve koktele, urlaš zajedno sa masom "OGOTA HENGOVA OOO" pa te skidaju sa šanka, jer droge su probudile ono najgore u tebi i setio si se da si potomak čuvenih lordova koji su nekad, u slavna vremena, gospodarili Kongom...Jednom rečju piješ, gutaš i šmrčeš šta stigneš, peglaš i pišaš gde i na koga stigneš, biješ se s kim stigneš. Ležiš u nekakvom kanalu i pokušavaš da ga staviš nečemu što je izgleda trandža, dok sa mostića iznad pišaju i peglaju po vama neki drugi odvaljeni turisti. Jebeš im mamu iz kanala, i pošto su po akcentu skontali ko si i odakle si silaze dole da te biju, jer su Škoti...Budiš se ujutro sav u modricama i kockaste glave, jezik te peče, da li od uza ili jedne od onih žaba, nisi siguran. Dezinfikuješ rumom. Ideš da ti zaviju glavu, pa na plažu, pa sve ispočetka - tako dve nedelje, dok te ne zameni nova garnitura sunarodnika.

Bliži i nešto pristojniji rodjaci su mu Englez u Turskoj i Englez na egzitu, a u nekakvom je srodstvu i sa ozloglašenim Englezom na Tajlandu.

Da ne dodje do zabune, nisu svi Englezi apsolutna stoka kada odu negde na odmor, no u Grčku (jer je jeftinije nego na Maldive) odlazi onaj treći sloj nečega što sebe naziva, i čak smatra gradjanstvom.

Рече, док јој зној капље с намрштених обрва право на жвакаво, картонско, сутоморско пица парче. Море ме опушта, каже, док маже кило јогурта на рамена јер кући сунца не гледа од курца. Волим тај мир који ми пружају таласи и топлота, изјави у океану смећа, туриста и смећа од туриста. Нема шта, све жене су просто рођене за море, па како њу не родише у некој Будви а не у Буђановцима, да се курва и избацује Лану Дел Реј читаве године а не само 7 дана у јулу...

Osoba koja živi samo jedan dan, na dan izbora. Razlika između leptira i ove osobe je to što je leptir dan pre bio gusenica, dok je ova osoba čak i godinama pre bila mrtva.

Sporo. Ide, gilja se, ali jako sporo. Situacija u kojoj znaš šta će biti na kraju, ali nikako da taj kraj dođe.

To je srpska verzija Ajnštajnove zagonetke.

Najviši stepen borbene botovosti.

Bilo koji misteriozni kompjuterski program koji učestalo donosi neki baksuzluk.

Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...

Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.

Prilika da tvoj deda pokaže od čega je građen.

Povik kada počistiš liniju u tenisu

Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.

Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.

Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.

Ne znaš šta više boli.

Nije svakom dato da bude vrhunski fudbaler, doktor nauka ili pilot. To je surova istina, kojoj se ljudi često opiru.

Naoružani Daning-Krugerovim efektom i mudrim izrekama "Sve je to isto", "Mogu ja to" i.t.d. mnogi smelo jurišaju u susret svojim ambicijama. Poput vozača Škode Oktavije koji je uveren da je njegov auto u rangu Audi A4 Quattro, ili barem Passat-a CC ("sve je to VW tebra") , pa hrabro kreće u preticanje preko pune linije i završava život u bloku motora TAM-a iz 1989.

Bez obzira na reputaciju, vukovi jedu samo kad su stvarno gladni, za razliku od Pacman-a, kome je proždiranje jedini smisao njegove egzistencije.

Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo...

Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.

Suptilno ukazivanje domaćinu slavlja, ili konobaru zaduženom za sto za kojim se nalazimo da je sat kulturnog i umjerenog ispijanja alkohola davno otkucao svoje. Dok važe norme uljudnog ponašanja, red nalaže da se piće sipa iz položaja podlaktice koja vodoravno stoji sa stolom, dok se težište u kojem se nalazi flaša kontroliše odmjerenim pokretima šake. Pri tome se pazi da se piće pažljivo dozira, da količina tečnosti ne premašuje 2/3 pivske čaše, odnosno da se žesta sipa po propisanom normativu.
Naravno, kada nam leti sto vrana nad glavom, ili kada ode mast u propast, odnosno - sasvim suprotno kada bogu prođe tiket pa nam se slavi, društeno-prihvaćeni metodi točenja propisani Bontonom padaju u zaborav.
Tada na scenu nastupa opuštena motorika, ruka koja toči mijenja nagib, sa tendecijom vertikale, a šaka postaje odveć labavija, dok piće sa svakom turom sve više preliva čašu.
Lica zadužena za sipanje često ovo zaboravljaju, ili se prave Englezi, pa od šljivovice ili zidarskog piva umisle crni čaj sa mlijekom, te i dalje poštuju gorenavedena pravila, kojima nakon što alkohol prodre u krv, više mjesta nema.