Višednevna bleja na spidu, pivu i ostalim opojnim drogama i halucigenima, i to na Mirejvu 2. Paranoja kreće posle dan-dva nespavanja i neobavljanja ostalih fizikalnih fukcnija.
...U jednom trenutku malo sam se osvestio i našao sebe kako sedim na betonu ispred lokalne piljare. U krilima mi je bila kesa, a u kesi 2 bombe apatinskog piva, 4 flaše lav premiuma i 3 kese smokija. Dok sam se kretao ka stanu u suterenu gledao sam oko sebe. Jebote, šta sve video nisam - partizana u zasedi iza žbuna, bombardere iznad glave mi moje i neke cigančiće što lupaju dobošima i bubnjevima uz harmoniku. Jebo ih doboš u pičku materinu, postade nemoguće slušati sve to a biva sve glasnije i glasnije. Vadim ti ja tako paklu kad ono hedovi umotani u rizle, e jebo te bog gde to stavi u paklu od crvendaća maribora. Al jebo ga nema mi drugih pljuga, nema mi ni novčanika, samo soma dinara i lična karta.
Približavam se kiosku malo po malo, ali deluje ko da je sve dalji od mene, jerbo ga ću stignem tako do kraja dana il ne, al uspevam pomalo, i dok bivam sve bliži pita me ona kasirka šta ću, ja ono ne znam al ono idem ono standardno - guarana zelena, laki crveni i orbit plavi. I dok se vraćam sve nešto postaje živo al i normalno.
Tako ti se ja krećem još malo i ulazim u zgradu, 2 sprata niže i eto ga improvizovani stan Dekija Voždovca
>Ee de si Krle, imal rekbu?
Koji kurac je rekbu? Ma jebeš to, uzimam ti ja lepo džojnt jedan lepi mastan, u koji kurac je mastan. A valjda treba da bude mastan. Al ne nije to mast od hašiša... Jebote ne seri da sam lio zejtin po rizli.... Pa da to je kad smo palili golfa kod Vinče, stavio flašu zetina u džep umesto u rupu za gorivo
>E Mare, ćeš da cepamo ds
Ja sam ih samo gledao dok sam polako otvarao bombu piva. Stucao tu za minut jedan i tad kreće polako da tutnja papazjanija. Čuje se tu brate nešto, zuji u pm. I najednom ulazi Milica LM, tako smo je nazvali jer purnja drinu i šmrka stvari iz bugarske i albanije. I dok ja pušim rizle prilazi ona, daje svima po micubiši i motanu kareliju a za sebe uzima drugu bombu piva i pola vinjaka.
Već je jedan ujtro a na radiju WTF idu pesme struke, nigrutina i thcfa. Bog te jebo šta zavija to. Budim ti ja Mareta lik u fazonu daj mi rizlu, ma jebala te rizla ameri nas opet bobmarduju. U tri lepe pa znao sam ti ja da je to to, palim ei niš neki što stoji gledam ti ja ni vest da objave ma znaju šta rade, lepo ti čutnem ja malo vinjaka kad ono prekid filma, i eto ga jebiga sad sam ili u raju ili Kumodražu, nema mi druge
Muškarac koji ima sklonost ka padelu.
Navalica na stovarišta ogreva pred grejnu sezonu.
_____________________________________________
Istoriografski: „Desant na Drvar (nem. Rösselsprung — „Konjićev skok“) je naziv za nemačku vazdušnu i kopnenu vojnu operaciju izvedenu u Drugom svetskom ratu 25. maja 1944. s ciljem zarobljavanja ili likvidacije vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije - maršala Josipa Broza Tita te uništenja njegovog štaba u mestu Drvar u zapadnoj Bosni.“
U narodu je, međutim, ova operacija ušla u legendu po maršalovom nezaboravnom uzviku na samom početku padobranskog desanta:
„VIDI NEBO, BOG TE JEBO!“
Pisanje definicija da dobiješ što manje minusa, jer je napad otišao u druge lige.
- Kako dobra definicija. Pravi katanaćo.
Nešto što nema praktičnu vrednost.
- Je l' znaš ti, ćale, da sam ja autor na Vukajliji?
- E, moj sinko, to se ne maže na 'leba, nego hajde idi nacepaj drva.
Komarac koji je preživeo leto.
Šaner, šaneraj na sitno.
Uže: Grk šaner.
Ponašati se kao Slovačka kroz istoriju. Ne buniti se puno i uvek biti uz jačeg.
- Hitler traži da se priključimo Trojnom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Staljlin traži da se priključimo Varšavskom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Amerikanci traže da se priključimo NATO paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!
- Svemirci traže da se priključimo Vanzemaljskom paktu. Da potpišem?
- Potpisuj!---------------------------
- Slušaj ovo! Idem ti ja jutros na pijac' i sretnem Mariju, a ona sva modra.
- Otkuda sad to? Zar joj nije umro onaj muž što kažu da je tukao?
- Ma preudala se za drugog, još goreg.
- Ala se ona slovači. Ne zna da kaže ne.
Jedini muškarac koji se ne uzbuđuje zbog žene.
Način izražavanja autora na Vukajliji.
- Kad sam rekao da se Mara sa trećeg sprata zagleda u mene dok trese krpe sa terase, rekao si definitivno.
- Pa jeste
- Šta jeste? Ja skinuo majicu da je zadivim kad je izasla, namignuo joj, ona odma zvala muža da izadje na terasu, da mi j.be mater.
- Ej i to može biti dobra defka.
Naginjanje rakije iz plastične flaše.
Urin, često od pripite mladeži, koji završi na patikama kada se jutro posle pijanke ode na izlučivanje
- E, brate de si to gazio sve ti mokre tike
- Brate ujebao me zaječarac, sve sam ugazio u jutarnju rosu...
Naziv za skup ženskih imena inspirisanih voćem kao što su, na primer, Višnja, Dunja, Jagoda, Malina, a može da prođe i Grozdana.
- Otkud ove trešnje?
- Donela Višnja.
- Koja bre Višnja?
- Pa ona mamina koleginica sa naočarima.
- A, misliš na Dunju. To je Dunja, a ne Višnja.
- Pa znam da je neka voćka.
Jedina investicija kod koje je povraćanje uloženog zagarantovan.
Tanka kafa.
- Dete, š'a ti je, bre, ovo?
- Kafa.
- Ovo? OVO?! Ovo ti, bre, znoj od crnca: najobičnija mlaka braon vodurina. Ja se, moj si ga sinovac, sa ovakvom "kafom" svakog jutra brijem!
Kad zvučiš stereotipno uprkos trudu da daš lični pečat.
- Ovo ništa ne valja. Piši ponovo.
- Uredniče, pa sve sam opisao. Stavio sam čak i inicijale osumnjičenog dok se ne dokaže da je ubica.
-Da ali tekst vrišti od: svirepo, jezivo, ranije osuđivan ... mani me tih fraza.
Pomršav, ali žilav, snažan i izdržljiv seoski muški specimen, čiji je IQ obično obrnuto proporcionalan snazi stiska njegove, inače povelike, šake. Obrazovanje mu je "stalo" negdje oko šestog razreda osnovne škole, pa je na jedvite jade završio istu, a potom i nekakv zanat.
Uprkos tome, odlično poznaje sve vrste ručnih i električnih alatki. S obzirom da zna sve o pravilnom miješanju cementa, pijeska (ili šljunka) i vode, glavna je figura u selu kada treba neko "na mješalicu" za nadnicu. Na radilište dolazi među prvima, naravno, s cigaretom u ustima, koja mu je trademark, uz trajno crvene oči i uvijek trodnevnu bradu.
Radi k`o Doxa i za divno čudo, uopšte se ne znoji toliko koliko bi se moglo očekivati.
Pored mješalice, prirodno stanište mu je i terasa ispred lokalne prodavnice gdje u poslijepodnevnim satima troši zarađene nadnice na pivo i cigarete, a ponekad kupi i nešto za ponijeti kući u vidu hrane i ostalih kućnih potrebština, te još piva i cigareta. Ta poslijepodneva su mu ispunjena druženjem sa kolegama sličnog profila, uz gazdu prodavnice naravno, a teme za priču variraju od lokalnih tračeva do međunarodne politike.
Samoproglašeni stručnjak za biznis, ekonomiju i preduzetništvo, diplomirao na „Radio sam na sebi“ fakultetu. Prepoznatljiv po savetima tipa „ako nemaš pare, samo ih vizualizuj“ i „kriza je stanje svesti, ne stanje računa“. Govori kao srpski life coach i motivacioni govornik, a savetuje kao stric koji je jedanput kupio akcije, pa sad zna kako funkcioniše berza i automatski je bankar.
– Brate, nemam za kiriju.
– Nemanja B. Antić: To ti je zato što ne razmišljaš kao milijarder. Jesi li probao da ustaješ u 5 ujutru i ignorišeš realnost?
