По мишљењу многих, крајњи степен збуњености, запањености, забезекнутости.... По јачини далеко испред ''као положајник пред електричним шпоретом'', ''
као Пинокио у 10 кубика дрва'' а према ''као бумбар у мешалици'' ''као бубамара у хектару луцерке'' да и не помињемо...

Ženska osoba sa niskim pragom tolerancije prema muškom polu.
Otovorena kao knjiga,uvek spremna.
Poput narodnog predanja ide s kolena na koleno.
Nije kurva,ne radi to zbog para,jednostavno voli i ne zna reći ne.
Uvek 'oće.
Pa je 'oćna.

Pičetina koja izaziva zatvor.

Genijalna jezičko-gramatička zavrzlama koja pruža skoro neograničene mogućnosti za psovanje. Obično je koriste oni koji toliko psuju da je im je odavno dosadilo korišćenje standardnih psovki, pa čak i onih u kojima se osim rodbine opsovanog pominju sitno žito, miši u duvar i ostala psovačka egzotika. Za ovu vrstu psovanja je potrebno odabrati radnju koja se upravo izvršava ili je pomenuta u prethodnoj rečenici i na to dodati "ti ga majci" uz primenu pravila za slaganje po rodu i broju.

Детаљ народне ношње код неких народа на Блиском Истоку.
Може се приметити како витлају њиме, обично једном руком, у свакој прилици.

Redovna i sasvim neobjašnjiva pojava u ponašanju muške populacije na planeti Zemlji. Mistična sposobnost anatomske anomalije u predelu abdomena, karakteristične isključivo za članice ekskluzivnog ženskog preduzeća ' Rodiću jebenu bebu d.o.o ', da na krajnje misteriozan i ezoteričan ( nije 'eteričan', bolesnici jedni ) način utiče na stav, mišljenje i generalni utisak jednog muškarca o (do)nedavno (ne)oplođenim ženama usled čega dolazi do delimične ili čak potpune reevaluacije istih tj. do njihovog novog kvalitativnog vrednovanja od strane muškaraca. Iako sve ovo pomalo zvuči komplikovano ( evo par psovki radi opuštanja – k****, p****, s*** - s akcentom na prvu ) stvar je zapravo prilično jednostavna. Ustvari, pomenuta izbočina ne samo da ima moć da iz korena izmeni same vlasnice iste ( što je, razume se, nekako i očekivano ) kao i ostale, neoplođene pripadnice, već je kadra da bitno koriguje mentalno-vizuelnu percepciju trudne žene u današnjem, mora se priznati, ipak muškom svetu. Šta je tačno u pitanju – čak ni naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu nisu kadri da odgovore ali je više nego jasno da je taj jedan spermatozoid koji se snašao u stvaralačkom haosu materice i pogodio svoju okruglu metu, uspeo u onome što ni Dambldor niti jebeni Merlin nisu za života mogli : da pretvori kurve u svetice, omražene drugarice u najbolje prijatelje ( i obratno ), dobre pičke u NEKADAŠNJE dobre pičke, gaborke, grobove i ostale zlotvore u anđeoske lepotice kojima bi i Šarliz ( Teron ; prim.prev. ) pozavidela dok su se glupače, sponzoruše i plavuše ( uz dužno poštovanje prema časnim i pokojnim izuzecima) pod njegovim činima u stilu ružnog pačeta transformisale u pametne i snalažljive crnke. I još nek' neko kaže da nam preti bela kuga...

Opis pozamašnog prostora koji zauzima određena ženska zadnjica.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Za nekoga ko s punom koncentracijom posmatra nešto.

Sasvim prosečna beogradska ulica, medjutim u njoj je nagurano više kafića nego Kineza uz Jangcekjang. U slučaju da udješ u neki od njih, pripremi se da sve oči budu uperene u tebe. Svi te gledaju i šapuću sagovorniku nešto u fazonu "znam ga bate, samo ne mog' se setim ono mis'im odakle i to", da bi pokazali kako oni stalno vise po kafićima i sve ljude poznaju. Vide te prvi put u životu - nema veze! Bitno je šta će ostali da misle... Jedni druge lažu, na obostrani užitak. Bolje je misliti da se družiš sa marketing menadžerom koji se razbija od kinte, nego sa sinom Pere stolara koji je štekao keš mesec dana za tu kafu i Sobranie, zar ne?
Isprogramirane pokrete rukom uz fabrički odredjene priče koje ometaju kašičice iz usta zasladjuju svojim eKspresom sa šlagom i vrebaju pogledom.
Novac je njihova religija, sredstvo za merilo ljudskih vrednosti i fizičkog izgleda. Račun je njihov statusni simbol, njihova ikona.

Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...

Propala žurka propalog smarača. Grobna atmosfera. Bleja u jednu tačku. Bedna muzika, bedno raspoloženje. Neko je ubijen, silovan, pa zapaljen .

Tema na saksofonu koja prati scenu u kojoj detektiv u svom stanu, zatiče glavnu osumnjičenu/ udovicu lika čije ubistvo rešava/ ćerku na mafiju. Dok zavodljivi zvuci saksa prave štimung, gledamo odevni inventar na podu i ljubavnike koji zaklon od ovog ludog sveta nalaze ispod pokrivača.

Južnjački vs. beogradsko-severnjački rat slengova. Oba izraza odnose se na istu stvar, tj. zavlačenje prsta u bulju sa sve pantalonama i gaćama, a od strane ortaka šaljivdžije, sve sa ciljem da dotična žrtva ispadne manje muževna tj. gej.
Kada bi se sastala dva predstavnika južnjačke i severno-beogradske "škole" slenaga, potegli bi raspravu šta je bolje dobiti u bulju, cajper ili prstenac, pri čemu bi glavna rasprava bila oko toga ko je seljak, a ko retardiran.
Morate se složiti da ovo "cajper" zvuči nekako muževnije.

U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.

Rok muzika koju slušam dok spremam ispite.

Najpoznatiji srpski izum, koji je do tada nezanimljivim, regionalnim, dosadnim i sitnim ratovima, dao šansu da budu u biblijskim razmerama katastrofalni.

Izumeo ga je mladi srpski student-inovator Gavrilo Princip 28. juna 1914 u Sarajevu.

Izraz koji se koristi za spuštanje precenjenog predmeta razgovora na zaslužen nivo, za isticanje njegove inferiornosti u odnosu na drugi predmet, koji je za njega roditelj, i svetinja.

Imperativ teranja nepoželjne osobe na neko drugo mesto, ali na znatno uviđavniji i vispreniji način od tutanj, briši, ili gubi se, a opet dovoljno autoritativan, uz čak znatno veću predviđenu distancu udaljavanja.

Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.