Sličan izraz sa onim: "Kad si u Rimu, ponašaj se ko Rimljanin", ali na prosto nema veze ni sa selom, ni sa seoskim osobinama i običajima.
Prosto se taj izraz koristi da se dočara nekome da radi stvari na pogrešan način.
Kroz primere:

Херојски подвиг незнаног јунака.

1. Никако га не гледајте у очи, зато јер га нећете прочитати по погледу
2. Никако га не прозивајте поред билијарског стола.
3. Уколико Вам се ипак омакне, сами сломите неколико штапова, да их он не би сломио о Вас. Кугле брзо потрпајте у рупе.
4. Никако га не ударајте први рукама, зато јер ће Вам 100% уврнути руку.
5. Никако га не ударајте први ногама, зато јер ће Вам поломити обе.
6. Уколико имате пиштољ, не вреди Вам - сигурно није напуњен.
7. Уколико којим случајем је пиштољ напуњен - Стивен ће Вам га сигурно избити из руке црном билијарском куглом коју сте заборавили да убаците у рупу.
8. Никако не узимајте његову ћерку или сестричину у таоце - то ће Вас скупо коштати.
9. Боље искочите први из воза, него да Вас он баци кад воз буде пролазио преко високог моста.
10. Покушајте да молите за милост - можда се само окрене и остави Вас пониженог.

Рачун који се измирује средством плаћања у течном агрегатном стању.

Mnooogo dobra stvar,pričo mi jedan što je gledo!!!

Iks-oks igra sa Narodnom Lutrijom Srbije u kojoj uvek gubimo.

Devojka teška na pokazivanju emocija bilo kog tipa.
Bez osećaja za tuđe probleme, svoje emocije krije ko zmija noge, nezainteresovana za seks i lenja na kurcu, raspoloženje na sahrani za nju je pojam veselja. Individua koju treba izbegavati u širokom luku.

Najpoznatiji nudistički simbol u Srbiji jer smo ovde svi goli k'o pištolj.

Literatura nad kojom se jeo burek.

Ćaletov šamar kao uvod u razgovaraćemo kad dođemo kući.

Glasačka oblast koja donosi razliku na izborima.

Igra koja navodi čoveka na pomisao da je najbolji metod oružane borbe nasumično skakanje i ispaljivanje velike količine raketa u pravcu neprijatelja.

Izraz koji se koristi u situacijama kada je vaš sagovornik zajeb'o stvar i to se vidi već na prvi pogled, sličan izrazu ˝usr'o si motku˝ samo označava ozbiljniju situaciju!

Donja polovina rakije, kad preguraš polovinu počne samo da klizi.

Vremenski period od dolaska do odlaska tetke iz Crvenke.

Jedan od najoriginalnijih frontmena , alfa i omega beogradske grupe Partibrejkers.

Cenjen od strane inteligentnih, osporavan od strane glupih ljudi.

Po mom misljenju jednostavno - CAR

Stara izreka studenta na šurnaestom pivu noć pred ispite koje je u međuvremenu odgodio, bar što se njega tiče.

Лепа времена, играш се на улици са другарима знаш да се имаш коме вратити. Знаш да те кева чека са топлим јелом кући а да ћале црнчи ко коњ али боли те курац, твој живот се своди на то да изађеш и играш баскет или фудбал са другарима, трчиш по улици, вратиш се кући наждереш се ко стока и опет изађеш напоље. Држава ко држава покушава да те склони са улице, неће клошаре. Боље да утрошиш своју енергију тренирајући нешто него да висиш по улици и испражњаваш се тучама и конзумирањем алкохола.

На препоруку комшије полицајца уписујеш баскет. К'о да си у војсци а не на тренингу. Убрзо ти се то чини исплативо, добар си, траже те велики клубови твоје државе али ради мајке и љубави твог малог места остајеш у јебеној забити којој живиш. Сви те познају, легенда си града. И стари и млади ти се клањају, поздрављају те на улици ко друга Тита, ти си им божанство. Играш сезону две за локални клуб, остварујете велике успехе за ту регију у којој се налазиш. Имаш проблема са повредом/жениш се/ добијаш посао, за баскет више нема времена, ту и тамо опичиш једну двије текме као замјена али ниси више стандардан.

Држава се распада, зову те у рат, твоја се фирма гаси. Опште расуло. Некако ладећи јаја, са више среће него памети преживљаваш рат, враћаш се у своју јебену забит која је срушена. Од национализма ти пуца курац да се изјашњаваш као Србин а носталгија те обузима. Немаш посла већ дуг период, све више и више сањаш од старој држави, старом систему, старим друговима које више нема.

Добијаш неки послић од бившег колеге са баскета, плата минималац али ко је јебе. Довољно да поплаћаш рачуне и купиш себи пиво. Нема даље, носталгија постаје део тебе. Сваки дан после посла насадиш се на терасу, одвалиш стари југословенски рок и пијеш пиво. Проп'о си, ниси ни сенка старог себе, то ти и сви говоре, траже да се изјасниш ко си и шта си, али не претерују јер знају да си некад био легенда, ипак долази и тај тренутак кад разни кретени проглашавају све не-Србима који нису уз њих.

Гледаш како се распада твоје некад омиљено место сад јебени град без људи, гледаш пописивача у очи и кажеш му: „Боли ме курац ја сам Југословен“.

Dušmani koji buše dečije lopte koje im ulete u dvorište.

Једина висока тачка домаће валуте у Србији.