Неће још дуго.
Не помажу препарати из теве шопа и Божен козметикса и Кркобавићев еликсир младости.
Једном ногом у гробу, другом на кори од банане.
Док се баве боћањем и играњем шаха с другим „кандидатима“ или у женском случају, размењивањем рецепата за бакин колач, господин Смрт се смеши к'о поп на дете и оштри белегијом своје оружје.
Говоре како су задовољни и да су проживели довољно, иако скривају да би дали чак и своје резервне зубе да проживе још барем једном неки трс у сењаку иза штале.
Међутим, прц! Зајеб'о их биолошки сат.

Прдеж који искусно и истренирано допутује до другог краја просторије.

Portir bre običan.

Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.

Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.

"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.

Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.

Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...

A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...

Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.

Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.

Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...

Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.

Kad skineš lepšu polovinu toliko brzim tempom da mučenica nije stigla ni da ovlaži.

Karakterna osobina osobe uspješnije od nas.

Intenzivno i neobazrivo se igrati nečijom novom fensi gadžetom.

Igranje pokera u sitne pare.

Ортак који и поред својих нешто зрелијих година, јури младе, перспективне девојке, притом лажући за своје године. Откад зна за себе фетиш су му биле оне око двадесете, зашто сад одустајати у триестрећој , овај хтедох рећи...дваесчетвртој години. Депилира ноге, груди (читај: мишке се подразумевају), посећује базене где редовно лови...Летњи тип. Једини у друштву нема пивски стомак и тен ''а ла Скандинавија''. И поред свега овога опет је некако готиван лик, јебига, ипак јебе за разлику од нас осталих.

Што се тиче Мартинса, као и већина његових земљака из Нигерије, ни сам не зна кад се родио. Једина крштеница му је урезана на камену, у близини стандардне локације за уринирање абнормално великих гнуова. Неки сматрају да је немогуће да је старији, а да онако брзо трчи (дспи 95 минимум), међутим све је у тренингу, а Обафеми је свакако имао добре услове узевши у обзир дивље животиње које су заступљене у његовој домовини.
Осим Мартинса који је најзвучнији овакав случај, сматра се да су још неки играчи џорнули коју годину, пре свега Кану, Џеј Џеј Окоча, Ли Ади...

Usmene umotovorine, veoma popularne u narodu i često nepravedno zapostavljane kada je reč o folkloru našeg naroda. U njihovoj osnovi je igra reči. Javljaju se u razgovoru kao pošalice na račun sagovornika ("Seku li ti doma drva?", "Ima li kod vas mamuti?"), ali mogu imati i oblike drugih vrsta narodnih umotvorina:

Biseksualne orgije.

Nekada su deca izlazila napolje i radila šta su htela, a sada idu na Facebook i pišu šta bi želeli da rade.

Ona koju profesori obaraju nasamo, onda kada to niko ne vidi.

Утеха несрећнику који је имао посла са незаинтересованим логопедом у пружању помоћи око изговора гласа Р.

Да глупост може да се пореди то би ишло овако: глуп, глупљи, најглупљи, не зна у паре.

Специмен стварно треба да буде посебно обдарен мањком интелигенције да не зна овако преко потребну радњу. Тип човека који ће једног дана да заборави да треба да дише и умре од гушења. Или ће да изађе на изборе и гласа за радикале, на пример. Отићи ће на митинг да подржи Ђиласа, то је тај тип људи. Није то младомајмунље, јер за оволику количину глупости ипак је потребно уложити време и труд, не може то сваки омладинац да постигне, ма колики таленат имао. Треба година и година да се тај ниво достигне.

Одговор твоје лепше половине на предлогe из приручника Камасутра.

Pacijent posle presađivanja nekog organa.

To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.

Momkovo jadanje devojci koja je u krevetu živahna k'o fikus.

Ne mozes. Zasrao si motku. Nema dalje. Ovim samo pogorsavas stvari. Neces objasniti, sem ako nisi u Holivudu, gde uplakana likusa ceka tvoj monolog posle koga te ceka felacio iza kamera. Ovde ne mere.