Materijalizacija bacanja hejta na muriju.

Najveći mučenik savremenog doba. Optimista u procesu saznavanja da poneti gitaru na sedeljku znači isključivo da ćeš ostati trezan i suvog penisa, jer će sve što valja popadati dok ti "stvaraš atmosferu", nesposoban da staneš pred kučećim pogledima svojih drugara.

Nasuprot njemu stoji Iskusni Gitarista, vešt u pravovremenoj upotrebi glagola 'neću', 'ne znam', 'nisam' i 'boli me kurac, eno vam ga tamo vinamp'. Odsviraće par stvari kad mu dune, pa uvaliti tamburu nekom Dobroćudnom i pred njegovim nosom cirkati, pušiti i krljati se jezikom sa nekom opajdarom.

Prvi spemer.

Seoska fudbalska liga.
Ime je dobila po tome što u napetim trenucima igre, dok pobednički tim vodi jedan gol razlike, igrači tog tima džoknu loptu u kukuruz, a vreme i dalje teče dok se traži lopta, pa se najčešće i utakmica završi sa tim rezultatom.

Karakterišu je posebni bunar ("za sudiju"), već spremljeni budaci i motike (ako sudija ne bude delio pravdu kako treba), posebno kažnjavanje (ko namerno šutne krtičnjak drugom igraču u facu automatski crveni karton), posebni diplomatski sporazumi pre utakmice ("Jel plaćate prase ili mi pobeđujemo?).
Igrači te lige ne prihvataju transfere, niti igraju za pare, već isključivo za svoje selo. Ne zanima ih ni prelazak u viši rang, jer se za to nema para, nego jednostavno fudbal.

I boli ih kurac za sve.

Potomci slavnog Moskito Meklauda, ovi gorštaci su nadjebali tigraste, zebraste, ćuftaste i ostale. Dugo pošto su im kompanjoni iz generacije pozavršavali u Večnim Sisalištima, jedan po jedan se iznebuha pojavljuju u sred grejne sezone, ostavljajući vas da se pitate ja l' ste kvaran hmelj kusali il' vam je neko opet sip'o drogu u heroin.

Trenutak kad svaki djak shvati da je matematika mnogo više od davanja i uzimanja jabuka.

Нешто баш добро.Изнад просека.Нешто што није јелен супер лига.

U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.

Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.

Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.

Podizanje raskida, šutiranja, davanja korpe na jedan viši nivo. Najčešće je direktno vezano za rogate životinje. Kada vam devojka saopšti da ste raskinuli tako što se pojavi na vašoj slavi sa novim bajom ili iz njenog rokovnika saznate da uveliko sprema svadbu - sa vašim najboljim ortakom.

Odgovarajući trenutak u vremenu.

Old skul dorćolska fora za prikupljanje sredstava od slučajnih prolaznika.

Legenda kaze da se preko ovoga prebacivali podaci sa jednog na drugi mobilni. Prema recima onih koji su imali tu cast mobilni su se morali drzati vezani na tacno odredjenom mestu gde se nalazio infrared. Kasnije zamenjen blututom.

To vi je kad majmuna u dzungli uapsi dzunglaška policija što je ukro bananu. Pročitaju mu tade njegova prava i kažu, imaš pravo na avokado, jerbo u dzungli nema advokat, uvopšte otkad je Tarzan preminuo.

Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.

Jedini materijal koji je potreban za izgradnju ograde, bunara, kuće, stana, svetskog čuda i sl. Uglavnom ga koriste dede, očevi ili stričevi.

CD-ovi nekih teških narodnjaka, ono za dušu, koje držimo u kolima. Međutim, ukoliko na njih naleti djevojka ili bilo koja interesantna treba, tim diskovima kačimo etiketu "ćaletovi diskovi"

Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.

Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.

Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.

Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.

Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.

A u kojoj si ti koloni?

Difuzno rasute babe na liturgijama čija je glavna funkcija da skaču po živcima okolnih ljudi i ispituju njihovu jačinu vere i moć samokontrole. Znaju prve dve-tri reči svakog dela liturgije a ostalo mrmljaju dovoljno glasno da ih svi čuju. Uvek imaju produhovljenu facu, skupljena usta (otvorena samo toliko da mogu da mrmljaju) i pogled usmeren na gore, valjda da ih Bog bolje čuje. Držanje savršeno pravo, ni nalik onom pogrbljenom koje furaju dok stoje u busu.

Одрадити се неком дрогом. Такође може да се издобија и уживањем марихуане.

Seljačka mera za visinu kukuruza.