Mali Mrav i Ziljava Njorka konačno su uredili svoju zemunicu. Na jednom kraju, iza ognjišta, a tik ispod veprove lobanje probijen je kružni otvor, kroz koji pogled puca ka dolini.
- Ovo staviti ili ovo? – pita Njorka i pokazuje u jednoj ruci okrugli komad od pletenog pruća, a u drugoj kožmuru sabljastog tigra.
- Šta bre?
- Ovo ili ovo na prozor?
- Daj od pruća.
- Lepša ova koža.
- Pa onda kožu.
- Pruće boljše.
- Pu jebem ti Ledeno doba 3 i 4 i kad sam te mlatnuo močugom i dovukao ovde sa Velikog Pojila!

Jezus-Marija-Sveti-mudraci-sionski&co! Ima li veće opsesije žena od zavesa? Dobro, posle cipela, dijeta i praška od 12 kila sa anplagdom Sergeja Ćetkovića.
Sabrana dela Karla Junga, Tehnologija materijala I i II i Ogledi o optici nisu dovoljni za razumevanje tog porubljenog komada tekstila, zvanog - zavese.

Ono što ti, momče, smatraš parčetom krpe protiv ulaska džinovskih leptirica i neželjenih pogleda komšija u odskačuće spolovilo, dok goluždrav tancuješ uz solažu Zorana Starčevića Starog, one tretiraju kao pitanje nacionalnog značaja, specijalan paravan života, lepršavu simboličnu haljinu višeg bića u kojoj… Uglavnom, mnogo im je važno to.

Sa karnerima, obrubljene rokoko, duge, kratke, gusto nabrane, vezuju se ili padaju, uf ove se teško peglaju, ali što čuče na prozorčee.

A kačenje? Akrobatišeš na kljakavom tronošcu, pružaš krake preko TA peći i police s knjigama, nabildovo si triceps ko Dane malterdžija. Džaba procenjuješ razmake među štipaljkama, moraćeš da ih preslažeš onako sekvencijalno bar jednom, to je taj zaveski Marfi i bog. Evo ga! Ko šećer. Ali zamalo.

Zatražiti nerealno visoku sumu kinte za neku robu ili uslugu. Ispaliti cenu naglo, s neba pa u rebra, nadajući se da će šokirani kupac biti izvatan na brzaka. Klasična APP taktika.

Поред прекуване ракије, ченгеле су други неизоставни реквизит месног скулптора који вјештим потезима добро наоштреног ножа, животињу окачену о њих раставља на дијелове.
Критика упућена овим изразом односи се на комплетан изглед: разбарушену косу, испалу поткошуљу, засукану крагну и слично. Укратко, идентичан визуелни ефекат који би се добио након ноћи проведене на овој справи, ногама окачен довољно високо изнад тла.

Мерна јединица, најчешће између кило и 50 и кило и 100 грама. Синтагма чији је прави смисао остао у добу баждарених кантара и баждарених трговачких образа, када су, чувајући се по сваку цену да не закину муштерију, продавци на пијаци, у пиљарници или бакалници, обавезно на тас стављали који грам преко тражене количине робе "из ринфуза" и, уопште, свега што се продаје на меру.
Јако кило се може чути и данас, само питање је да ли се више користи у свом првобитном смислу или као преварантски трик да се муштерија одобровољи. Јер, има их још који памте шта је јако кило некада било, па има и вероватноће да ће код њих да прође закидање.

Onomatopeja za popravljanje.

Naime, stariji su me učili da ne dolikuje tek tako uhvatiti za mindžu nepoznatu žensku osobu, dalju rođaku itd., jer bi to bilo prostački, već da valja napraviti svojevrstan uvod, kako bi se probio led i čin vaćarenja pičkurine ubacio u jedan nadasve šaljiv i drugarski kontekst, predupređujući mogućnost da isti, ne daj bože, bude protumačen kao išta više od simpatičnog, dobronamernog nestašluka i džentlmenskog izraza blagonaklonosti.

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Живина.

Мајице са натписима на девојачкој вечери нису биле кул ни код женске екипе која се прва досетила ове пошалице. Шта год на мајицама да пише - једноставно је непотребно и крајње шабански. Није довољно да се резервише сто у локалу и најстрашније избаханалише као што је и ред, него је потребно привући пажњу и ставити до знања свим гостима угоститељског објекта да се нека од њих, ето, удаје, а да су оне прелуда екипа која није жалила ни времена ни пара, па су испринтале ове луцкасте натписе.

Мајице наравно не би имале никаквог смисла да се одмах не фотографишу и у јеку журке не окаче на нет. И тако укруг, гледају једне од других и упорно копирају ову немаштовиту и глупу фору. Зајеби.

Besisnice.

Daskare level pro, koje čak ne furaju ni brus-plus, ubeđene da izrazito golišavim levim, ili desnim potezom od vrata do ramena skreću pažnju sa svih manjkavosti. S obzirom na usiljeno ispoljenu žgolj, vrlo verovatno da im ni dupe ne krasi bogznakakva udobnost.

Nešto što nikako ne bi trebalo voditi u šetnju planinom gde bi moglo da bude opasnih životinja, recimo na Jahorinu.

Pravo u lice i bez dlake na jeziku.

Žena puna života.

Ono što neki ljudi nose na glavi. Neki to nazivaju frizurom.

Naravno, ne misli se na bračnog druga nekog božanstva. Vremena kada su se bogovi ženili i pravili kamare božanske dece nestala su u vrtlogu netolerancije ranog hrišćanstva. Žena božija zapravo nema nikakve veze sa bogom niti ičim dobrim, ona pre dolazi sa one tamne strane, iz onih krugova u kojima radije obitava đavo. To je oštrokondža u iskonskom obliku, pošast. Žena božija ne shvata da je finale lige šampiona važnije od reprize Ranjenog orla. Žena božija voli nepotrebne, a skupe stvari. Žena božija ne da, a kada i da to mora da presedne. Žena božija odbija da prihvati da tebi ipak treba više od pet sekundi da bi mogao i drugi put. Žena božija dolazi po svoje. Žena božija uzima danak. Oprosti se od života kakav si poznavao.

Vrelo letnji dan, tek poneka ptičica otpeva odu suncu iz krošnje starog hrasta, cipiripi nateže vevericu u kućici na drvetu, kapi znoja se slivaju niz masno naborano čelo izraubanog fizikalca koji pravi betonske oblike za ograde ciganskih kuća...Kola se zaustavljaju, izlazi pička prepička....

Naredba kojom premoreni roditelj pokušava da od dečijih nožica stvori spravice za relaksaciju i popuštanje bola.

Zamočaj me! Malo grublja verzija izraza hoćeš li i muzičku želju? Logično, upućuje se osobi oko koje obigravaš kao francuska sobarica i što ti više obigravaš, prohtevi dotičnog ili dotične sve više rastu.

Životna deviza čoveka koji mazohistički ne napušta obrazac ponašanja. Koliko god ga uništava, svesno tera po starom.

Očekivano konačno pristanište jednog (uspelog) emotivnog krstarenja u koje se, u najfrekventnijem broju slučajeva, uplovljava na način sličan onom jednog prekookeanskog broda u svoju ciljnu luku: mali remorker ga vuče ili gura, dok je ovaj izvesno vremena pre već pogasio sve svoje motore. Au, jebote, koja metaforčuga, najeb'o sam ako ova moja pročit...

Leže neka kinta, muvari se. Malo socijalno, malo konobarisanje, malo pošalje rodbinica iz Ojstriha, malo građevina. Ima se, nije da se nema. Dok kaplje - dobro je.

Kad devojka natera dečka da "obriše" iz svoje memorije sve fotke i kontakte sa svim bivšim ribama, rodbinom i drugarima.