Što je niži, to se više spotičeš.

Oni svi imaju preko 60 godina, krezubi su, neobrijani, šuma im viri iz očiju, lice im opaljeno vetrom i svi se nađu u trenutku kada se dešava neka scena na otvorenom da gromoglasnim smehom iz pakla male sredine proprate poniženje jednog od glavnih junaka (češće junakinje) jer je to inače neopisivo smešno. Svi se smeju isto, jako, zlo i uživaju dok pijani Petar Božović šutira u stomak trudnu Mirjanu Karanović, jer im je to najveće zadovoljstvo u životu, dok kamera ide preko njihovih crno razjapljenih usta. Naši reditelji obožavaju da ovu scenu mučno produže preko mere (kao i scene silovanja i sirotinjskog seksa) jer je to umetnost, kadar ide od jednog do drugog meštanina koji svojom pojavom izražavaju turobnost palanačke sredine u kojoj je jedino rešenje samoubistvo: to je učmala palanka i tu su svi zli i nema se gde pobeći. I da, nebo je uvek sivo, putevi su blatanjavi, deca bez gaća plaču, pišaju, crni talas, maljavi pazusi konobarice, debeo krčmar Paja, žene kurve ili zatucane, seljak došo da proda kravu koju mu krade Milan Srdoč čim ovaj ode da piša; pišanje se celo prikazuje, do poslednje kapi na gunju.

Podići umetnost zabušavanja na potpuno novi nivo.
Da bi čovek bio proglašen za jebavača sojki nije dovoljno samo da izbegava svaki oblik rada. Ne, da bi napredovao do ovog nivoa, običan zabušant mora da zadovolji sledeće kriterijume:
1) Eskivaža mora biti izvedena tako da niko ne posumnja u postojanje dobre volje zabušanta da pomogne pri poslu, i
2) Za vreme trajanja posla, zabušant mora stalno dupe pomerati jadnicima koji, pored svog, obavljaju i njegov deo posla.

Stari naziv za jednostavne crne vunene kape, koje se podviju po donjem obodu da bi bolje zaštitile uši od zime. Proslavio ih je Džek Nikolson u kultnom filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda", pa su po njemu i dobile ime. Devedesetih su postale poznate još i kao "dilerske kape", jer su ih nosili dileri deviza za vreme svog radnog vremena.

Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!

Gazda

Te betonske zidine kojima gospodari, građene pre 50 godina, a u kojima on živi već više od 70, predstavlaju neku neraskidivu vezu između njega i ostatka sveta, neki Jin i Jang, te neke munje.... Pomenuh neraskidivu vezu... K'o u hemiji H2O ili H2SO4 bez 2 vodinika, tako se ni jedna obična zgrada ne može zamisliti bez njega, dugogodišnjeg lidera, Bogoca stambenog života.

Što bi se sporckom terminologijom reklo.... KAPITEN! I više od kapitena..... ŠEF STRUČNOG ŠTABA! Ili možda čak i Predsednik Saveza. Šef, nema mu ravnog. Uvek drži sve konce u svojim rukama i ništa ne prepušta slučaju. Nakon prve pobede, na prvim izborima za predsednika zgrade, tu titulu ne prepušta nikome, suvereno je drži u svom posedu. Jednom je samo bio u grčevitoj borbi da je izgubi, al' je ipak pobedio zadnjim glasom, u zadnjoj stotinki, k'o Felps Čavića onomad u Pekingu.

Simpatični starac, koji celu zgradu poznaje bolje nego svoj stan. Izlepio po zgradi sve one moguće papire o kućnom redu, ponašanju u zgradi, ponašanju u liftu i ostalo. Interfon urađen perfektno, svima pravio tablice sa kaligrafski ispisanim prezimenima i + svetlo da može da se čita kad padne mrak. Zna napamet po 450 brojeva svih mogućih institucija iz Belih i Žutih strana i još poseduje preko hiljadu i po Vizit karti ako dođe do problema nekog u zgradi. Kaže čovek: Zlu ne trebalo!

Odnos sa stanarima - skoro k'o sa zgradom, savršen. Saćete reći: "Pa taj brate orgazmira na zgradu!", al nije, gospodin drži samo do njenog ugleda. (ASAM NAPISO OVO JEBOMEPAS) Naiđe u visokom prizemlju na prizor kako komšija Ratko bambusa komšinicu Suzanu sa 2. sprata, kaže: Malo nas je, al' smo govna! Razvali je, dobro je to za natalitet! Svima kaže "Dobar dan", a poštaru i po dva put. Izlepio po spratovioma "Zabranjeno pušenje", puši na svakom po jednu-dve dnevno. Kaže: Može mu se! Jbg, jer je on glavni....

Sve poslove obavlja sam. Pomoć prihvata, al' jako retko. Trči, juri, žuri, jebiga neće se u Gradskom stambenom spisak stanara sam sastaviti. Na zimu čisti sneg, ima 4 lopate u podrumu, ostalim godišnjim dobima prati Grend Slemove i dere se na Đovaka kad zasere stvar. Kod lekara ide redovno i ako je zdrav ko dren, u formi k'o da ima dvajespet, a ne 85 godina.

Sluša Pink jer mora zbog žene, dominira u šahu, kartama i jambu, uživa u životu i bole ga kurci za politiku. On je svoj režim zacrt'o i sproveo u zgradi i to je njemu najbitnije.
Ostaće na tom činu još bar jedan predsednički period, 4 godine, to je sigurno, a možda i više, ako ga smrt u tome ne spreči. Mada i kad se to desi, on će i na onome svetu biti to što je i sada, VEČITI PREDSEDNIK SKUPŠTINE STANARA!

Mortus pijana osoba koja remeti igranje u kolu.

Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.

Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.

Nadraživati kitu s milinom i diskretno. Prelazna faza izmedju češanja i drkanja a češće do drkanja ni ne dolazi jer se uglavnom obavlja u situaciji u kojoj bi drkanje bilo neumesno a draškanje je sasvim na mestu jer ne zahteva da se kita izvadi iz gaća, npr. u gradskom prevozu, u gostima kod rodjaka i sl.

Школски пример јаке алијенације људи. Одсуство речи, ћутање које говори много, бледи погледи испуњени непријатношћу и ишчекивање самоће. Самоће од које бежиш, коју мрзиш, али којој се увек изнова и радо враћаш.

Нераздвојно. Тешко замисливо једно једно без другог. Ћевапи и лук, Фергусон и жвака, женска одбојка и добри дупићи...Ствари које по дифолту иду заједно.

Од миљазаслужен назив за руски модел аутомобила ЛАДА 1200, некада омиљеног службеног а и приватног возила готово свих ''наследника'' Седам секретара СКОЈ-а, јер све што је долазило из Русије у оно време морало је да ваља. Бар на -20°C.
Неуништив ауто који је преко 30 година одолевао модификацијама, харао је друмовима и вукојебинама источне и југоисточне Европе без јебемти, попио готово пола капацитета нафтних деривата Сибира прошлог века, количину вероватно довољну да се комотно истражи Сунчев систем све до Алфе Кентаур, свраћајући на кафицу код Оптимус Прајма у повратку. Вероватно би и то било могуће само да је Лајка имала крила и квалитетно грејање унутар. Или бар добро дихтовање, што је ипак била привилегија немачких возила, мислим тај комфорт и томе слично.
Четири точка, петоро врата, минимум 10 литара бензина и јелкица на ретровизору је сасвим довољан услов за привођење од вотке олешених девушки по тазе асфалтираним путевима ОРЕ после концерта на Хајдучкој чесми.Свака сличност са оним псом је намерна. Верна кучка ауто звани Лајка.

Код људи који га нису прочитали, главни ликови истоименог романа.

Deo južnjačkog slenga. Najčešće se odnosi na nečije mentalno zdravlje. U prevodu kasvetno znači normalno.

Deo tela ćurke.
Čavka je najbolja kada je punjena patkom.

Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.

Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...

U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.

Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.

Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.

Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.

Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.

Прво питање које муж упућује жени када сазна да му је била неверна.
Логичније би било да се интересује колико траје швалерација, чија су деца и да ли је покупио неку болештину али за превареног мужа је ипак најбитније да утврди да ли познаје жениног швалера.

Једна од највећих мушких ноћних мора је сазнање да је пио кафу и дружио се са неким ко му је иза леђа кресао жену као и могућност да је комшилук нешто сазнао.

Женин одговор на ово питање је кључан фактор у одлуци да ли ће је муж послати на онај свет или само вратити у родитељски дом.

Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom.
Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je:
1. Naći se u gostima.
2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem.
3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem.
4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana.
5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane.
6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.

Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.

Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.

Skup informacija koji se prostire izmedju dva oglasa za povećanje penisa.