- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.

- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.

- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...

Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)

- Наручио сам ти кафу.
- Ако си.

...Погледима шетају по локалу, зауставе се на кафи. Кад се случајно сретну, следи осмех и брзо скретање погледа у страну.

- Имаш нешто да ми кажеш?
- Немам.
- Сигурно?
- Сигурно.

...Гледање у под, плафон, у страну. Благо свиркање непознате, вероватно измишљене мелодије у себи.

- Добра им је ова кафа. Слажеш се?
- Да, добра је.

...Опет погледи упрти у кафу, лупкање прстима о сто, опет уз неку непостојећу ритмику.

- Знаш шта добро иде уз кафу? Цигарете.
- Да, цигарете.

...Гледање у цигарете на столу, опет у кафу, опет у цигарете...

- Ох, већ је три. Морам да идем.
- Зар већ?
- Имам обавезе.
- Штета. Ништа, видимо се. Ћао.
- Ћао.

Један одлази, други остаје, обојица са истом мишљу - да су побегли од непријатности. Остало је само да из неког угла изађе Џим и викне: "Кат!"

-Изволите, господине Шоне, колега ће се побринути за вашу резервацију. А ви, ћелави господине са цвиџама и буџом за појасом, вратите се назад и станите иза црвене траке.
-У реду је, он је са мном.
-Извините, али на списку сте само ви, тако да не могу да пропустим господина.
-Дечко, ако ниси знао, то је Милутин - моја верна сенка и човек који уместо мене прима метке и женино џвањкање кад је ухвати лудило. Зато боље одбиј јер он улази са мном, а ако наставиш да кењаш бићу приморан да га пустим на тебе, што ће бити критично јер се Миле мало унервозио. Је л' тако, Миле?
-Миле: ГРРРРРРР!

Професорка: 'Ајде Петровићу, препричај нам роман "Злочин и Казна".
Петровић: Па, овај, ако морам, али нисам баш сигуран...
Професорка: Причај ти, исправићу те ја ако погрешиш.
Петровић: Па, добро...(дубоко удахне) Значи, Злочин и Казна су главни ликови истоименог романа.
Професорка: Чекај, чекај...Теби је логично да се људи зову Злочин и Казна?
Глас из клупе: Није...није...
Петровић: Није, наравно да није. Нису им то имена, то су им улични надимци, оно поштовање, репутација и то...
(Глас из клупе се хвата за главу)
Професорка: Аха, занимљиво, настави...
Петровић: И онда њих двојица...Овај...
Глас из клупе: Коњу један, Раскољников убије бабу!
Петровић: Овај, украду коња и онда одлуче да убију ту бабу...
Професорка: Коју бабу?
Петровић: Па ту, што им дугује паре...
Професорка: Какве паре?
Петровић: Па, те од допа...
Професорка: Аха...Причај ти, причај...
Петровић: Па, ништа, они онда рокну ту бабу и узму паре и побегну...Али их онда јуре да су коњокрадице..И...
Глас из клупе: Раскољников се заљуби у девојку...
Петровић: И онда се он заљуби у девојку...
Професорка: Ко?
Петровић: А, па, овај... Обојица уствари, и онда они оду на двобој и Злочин убије Казну, знате, а онда се ова мала наљути и убије Злочина...
Професорка: И шта после буде?
Петровић: Па, ништа, онда та мала заглави ћорку, а ноћу је прогањају духови Злочина и Казне, и...
Глас из клупе: У роману се преиспитује морал појединца...
Петровић: Она онда преиспитује свој морал, и зато се роман и зове "Злочин и Казна".
Професорка: И шта после буде са њом?
Петровић: Па, ништа, кад одслужи казну, оде у Америку и уда се за Вајата Ерпа.
Професорка: А, јел'те?
Петровић: Па, да... И онда су они живели срећно до краја живота... то јест, до ОК корала, али то је већ други роман...
Професорка: Који роман?
Глас из клупе: Идиоте!
Петровић: Па, "Идиот", у коме се мала преиспитује да ли је била идиот што се удала за Вајата.
Професорка: Седи, Петровићу. Ја већу глупост у животу нисам чула. Ни у једном тренутку, твоје трабуњање није било ни близу рационалном размишљању. Уствари, сви који су ово чули, управо су постали глупљи. Даћу ти јединицу, и нека се Бог смилује твојој неписменој души...
Петровић(Гласу из клупе): Јебаћу ти матер после...

-Šta ti radi devojka?
-E, ne pominji mi je ona stvarno nije kasvetna!
-----------------------------------------------------------------
-Bože koju sam školu upisala, niko živ nije kasvetan...
-----------------------------------------------------------------
-Kako je bilo na svirci sinoć?
-U super, za divno čudo ipak su svirali kasvetne pesme.

Da mi je samo da prislonim patku na onu njenu čavku, pa nek' mrem...

Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..

- Случајно сам сазнао да имаш другог. Ко је он?
- Мани ме тих глупости! Идем да окопавам башту а ти се јави кад се отрезниш и дођеш себи.
- Стани, курво! Нећеш отићи док ово не расправимо! Све знам! Имам и доказе!
- Онда добро! Истина је! Ти ионако никад ниси код куће, ништа те не занима, не свиђам ти се више ...
- Ко ти је тај са ким ме вараш? Да ли га знам?
- А што је то битно?
- Само ми реци да ли га знам?
- Деца су његова! Уствари Лука и Дејана су сигурно његови а за Сару не знам, можда је и твоја!
- Да ли ја тог човека знам?
- Он је имао хепатитис Б али не брини, није нам пренео. Тестирала сам се а и тебе сам тајно тестирала - негативан си. Сећаш се кад сам ти тражила да даш крв, наводно за мајку моје колегинице ...
- Само ми реци да ли га знам?
- Пре тога морам да ти признам да онај новац што смо штедели за викендицу није на чувању код моје маме. Дала сам му све паре, прокоцкао их је али вратиће кад буде имао.
- Да ли ја знам тог човека?
- Не знаш га! Никад га ниси видео! Није из Београда, живи у Алексинцу! Упознали смо се на стручном семинару 'на Палићу, 1995-те!
- Онда добро. Крени полако да се пакујеш и јави мами да се враћаш код ње а за децу ћемо видети шта ћемо. Ја одох на пиво па на фудбал.

- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para!
- Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga!
- Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!

Žika: A, prijatelju Milane, vide li ti da je žena prošla ulicom?
Prijatelj Milan: Beži, Žiko, ja sam čovek oženjen! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, grok, neandertalna prostačka alluzija na seks! (Hahahahaha!!!!)
Prijatelj Milan: A ne mož', Žiko, dok je mlada! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, šmrk, mlad u duši, nepravilan izraz na francuskom.
Baba Ristana iz Srećnih ljudi, hvatajući se za glavu: Jooooj, Žiko, crni Žiko! Pa šta uradi? Priča koja ilustruje jaz generacija i prikazuje Žiku kao modernog.
Prijatelj Milan: Šta priča ona? Je l' to istina?
Žika: Nemate ništa da brinete, ja ću da namestim da snima(ubacuje pogrešnu kasetu u video i kreće pornić. Utom ulazi Ljubiša Samardžić, policajac kog niko nije ni zvao, niti ima logike da bude tu).
Žika: Izvol'te. Kako mogu da vam pomognem?
Ljubiša: Jesu ovo vaša deca(dovodi Žikinu decu)?
Žika: Moja, vala, nisu! (Hahahahaha!!!!)
Ljubiša: E, nisu, brale, ni moja! Idete sad svi na saslušanje(wtf)!
(Sve ih pohapsi, a baba otrči niz ulicu, jaučući naglas i držeći se za glavu)

(Hahahahaha!!!!)

- Sinoć sam išao u kafić, "tipaaaa" irski pab...
- Na moru ću se zadržati malo duže, "tipaaaa" dve nedelje...

- Дез брате, шта има ново?
- Ништа посебно. Шутнула ме Марина.
- Е, јебига. Значи, бацаш се у потрагу за новом бицури за викенд, или већ имаш неку комбинацију?
- Ма јок, мало ћу да паузирам. Узимам годишњи, гасим телефон и бацам се на сто осамдесет гига филмова, музике и игрица што сам поскидао у последњих шес месеци, уз повремене паузе за блејање на интернету.
- Аха, планираш да проведеш време квалитетно. Како хоћеш, али немој после нас да зовеш да ти бацамо флаше са пишаћком и стружемо штроку са леђа.

- 'De si, Mićo! Vidi, vidi, al' smo se upicanili za diskoteku!
- A aa aaa a - :dvig obrva: - Nego kako, dao sam mu ga malo po ribrendingu. Idem da faćam neke pičke.

- Драги, хоћеш молим те да останеш са мном да гледамо Леу Киш, нећу да будем сама?

- Али, али, морам са Арчибалдом и Чомбетом на скет, обећао сам.

- Седи . . . доле . . . гледај . . . Леу . . . Киш.

- Да, драга, само да им јавим да нећу да дођем.

- ГЛЕДАЈ И ЋУТИ!

-Pomaže Bog u kuću sine cmok-cmok-cmok!
-He, ćao mama, de si tata, samo tiše malo, evo tu se izujte imate papuče...
-Selam Glavonja, ti živiš u džamiji?
-Daj ne zajebavaj, šta je to mama, sir? Uh čekaj brzo to da stavim na terasu, Caca poludi kad sir smrdi u kući. Šta je u tom drugom paketu?
-Izvinjavam se Homeini ja ti dono malo slanine i rakije, al nema veze vratiću nemoj samo da se uvrediš.
-Šta ti je bre Živadine, pusti dete!
-Ništa, nego ko velim, tišina, mora da se izuva, pustio bradicu, isti PRIJATELJ MILAN AHAHAHAHA!
-Ajde sedite ovamo, jel ste za kaficu?
-Ti da mi skuvaš? A gde je snajka?
-Tiše malo samo, kad te molim ona uvek u ovo vreme odmara posle aerobika.
-Samo ti meni tiho sipaj jednu rakiju i daj pikslu.
-E, al moraš na terasi, znaš Caca ne dozvoljava da se puši u stanu.
-E moj šonjo, jebo me kurjak kad sam i došo da te vidim.
-Šta bre misliš ti, pa nije ti ovo 19 vek žene imaju svoja prava i ja to poštujem, nisam ja primitivac ko ti. Nego, jel imaš da mi pozajmiš dve hiljade evra, treba nam učešće za kredit za novu kuhinju...
-Pa bre ova je stara tek godinu dana.
-Jeste ali Caci se ne svidja boja i što je sudopera četvrtasta, hoće okruglu.
-E moj sinko blentavi, ne bi ti ja to držao pa da mi sere zlatne klikere. Milijana polazi!