Izraz još iz srednjeg veka. Još su savremenici rekli za cara Uroša da beše krasnog stasa ali mlad smislom. Uvijeno: nezreo a još i priglup. Nejak u glavu. Mator konj ali se ponaša neprilično svojim godinama. Šumoglav. Miško iz filma Ko to tamo peva. Hronično, klinički klinački. Mož da bude i simpatično al ne baš uvek.

Retorička pohvala tradicionalnog tipa kojom se u Crnoj Gori izražava divljenje prema govorniku, čime se njegov rečnik upoređuje sa rečnikom pisca Gorskog vijenca. Od devedesetih godina 20. veka izreka se vezuje za mafijaške i švercerske krugove u Crnoj Gori u kojima se koristi prilikom posete porodičnom gnezdu kriminalca, da se iskaže poštovanje prema unutrašnjem uređenju dotične zgrade, sa pločicama od lažnog mermera po podu, zidovima, na stubovima, u kupatilima i sanitarnim uređajima, čime se stambeni objekat poredi sa Njegoševim mauzolejem na Lovćenu, i mermernom statuom pisca, radom Ivana Meštrovića.

Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.

Поруке приликом којих се честита одређени празник, од стране пошиљаоца, којег заболе баш курац за примаоца. Без трунке аутентичности и посвете, ради лицемерног испуњавања социјалних норми. Често стижу од људи, са којима више немамо никакав контакт у животу, а неким чудом се још увек налазимо у њиховом именику, који они темељно тероришу овим спам порукама, ни не сећајући се лица многих људи којима спам поруке шаљу. Не јебавачки, искрени став у којем се уместо овакве љигаве, не шаље никаква порука и игнорисање наставља, исказује већу дозу пажње и поштовања према примаоцу.

То је једна специјална техника енормног стицања новца од стране неколицине појединаца на штету великог броја рецимо, пореских обвезника.
Сам тај процес стицања кеша тако просто изгледа, и паре се просто лепе за главног бају као песак на мокро тело на плажи, рецимо.

Rastanački kliše. Izjava kojom onaj koji je rešio da okrene novi list prikazuje da je i dalje brižan, da vodi računa o sreći ovog drugog, stajaćeg bića, koje ga upravo gleda belo dok mu slepoočnice udaraju u ritmu tam-tama kroz noć.

Живина.

Мајице са натписима на девојачкој вечери нису биле кул ни код женске екипе која се прва досетила ове пошалице. Шта год на мајицама да пише - једноставно је непотребно и крајње шабански. Није довољно да се резервише сто у локалу и најстрашније избаханалише као што је и ред, него је потребно привући пажњу и ставити до знања свим гостима угоститељског објекта да се нека од њих, ето, удаје, а да су оне прелуда екипа која није жалила ни времена ни пара, па су испринтале ове луцкасте натписе.

Мајице наравно не би имале никаквог смисла да се одмах не фотографишу и у јеку журке не окаче на нет. И тако укруг, гледају једне од других и упорно копирају ову немаштовиту и глупу фору. Зајеби.

Помодарство глобализма манифестовано кроз најдебилније могуће празнике којим би требало да се обележе ствари и појаве које иначе не би приметили ни да скину гаће и млатарају вам пимпеком испред носа. Фигуративним пимпеком наравно.

Aljkavost na zavidnom nivou. Zapravo na najvišem. Baš dno dna, da se ne zna časnog reda a da ni na pomolu nije neka generalka. Stil života, ušlo u krv i gotovo.

Shvatiti nešto, ukapirati, skontati, ukačiti.

Jedno od najčešće upotrebljavanih retoričkih pitanja. Ultimativno odbijanje i samog pokušaja da shvatiš i prihvatiš nečije mišljenje. Ma koliko to mišljenje imalo smisla, postavljajući ovo pitanje ti ga obesnažuješ i činiš ga besmislenim. Ili barem ti tako misliš.

Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.

Neprimetna rupica na kondomu.

Osoba koja (u normalnim zemljama) sedi sa desne vozačeve strane, a uloga joj je da komentariše saobraćajnu gužvu i pešake, zamajava/razbuđuje vozača i tumači mape.

Tipovi suvozača se u teoriji javljaju u dva moguća ekstrema. Prvi je PAZI suvozač, baba koja ne vezuje pojas nakon ulaska u auto, ostavljajući tako sebi mogućnost da to demonstrativno učini nakon vašeg prvog kočenja, uz pitanja: "Kako to voziš?" i "Hoćeš li da izginemo?". Ostatak vožnje provodi dajući savete i upozorenja poput: "imaš kola ispred sebe", "sada možeš u treću" ili "imaš trougao". Drugi je GAZI suvozač, čiča više orijentisan na dešavanja van vozila, tačnije na bilo šta žensko što kroči nogom na pešački prelaz. U zavisnosti od kvaliteta komada, komentari variraju od "gazi to, ko je jebe što nije učila školu" do "udri, pa da jebemo dok je vruće". U realnosti, suvozači se najčešće sreću u vidu prelaza između teorijskih tipova, uz sve moguće varijacije u polu i starosti.

Osoba niskog rasta i skučenog karaktera koja se utrpava ne bi li napravila karijeru od bitisanja.
Veća govna brabonjcima ne pridaju značaj i tako kroz sva sranja prođu bez oštećenja.
Brabonjci čekaju da ugrabe priliku i pokažu svoju pravu velićinu i smrad.

Radnja koju praktikuje porodica sa viškom ženskog čeljadeta. Ako je dobra pičoka udaja za lokalnog posednika malog porodičnog biznisa, a ako je krš, za bilo koga ko je voljan da vodi iz kuće. Neretko u prvoj godini srednje kada roditelji vide da se od škole neće 'leba najest'.

Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.

Postoji nekoliko vrsta:

- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;

- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);

- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.

Još jedan u nizu nadimaka za užasno, noćnomorski ružnu devojku.

Psiholozi, antropolozi, astrolozi....vekovima pokušavaju da odgonetnu tajnu ovog sociološkog ab antiquo fenomena, starijeg od civilizacija. Šta je to što muškarca tera da se olakša tamo gde nije pisano, što mu daje to besmisleni, ali dragoceni užitak skrnavljenja zbunjenog lavaboa?

Da li koreni ove tajne leže u našem urođenom nagonu za avanturom i promenom? Mokrenje, kao i seks, je sirovi, urođeni životinjski poriv koji moramo ponavljati čitavog života - i mora nam dosaditi pre ili kasnije ako ne unesemo promenu. Ovaj instinkt iz muškarca izvlači neslućenu kreativnost, o čemu mogu da posvedoče obeščašćeni frižideri, ulazna vrata ili moja nova Timberland torbica. Ali šta je to što daje taj nedefinis..ljivi? šmek - BAŠ lavabou?

Zašto ćemo svi mi - hteli to da priznamo ili ne - posle opustošene dvolitarke na drugarevom placu, pored svih žbunova, komšijskih ulaznih vrata, zamrzivača, pa čak i mog psa Robija, izabrati da odemo u WC i klozetsku milju odšetamo u lavabo? Poslednja reč nauke se čeka.

Још један прастари сеоски израз који се и дан данас користи.

Данашња верзија је краћа од оригинала који је гласио: "Оставити (остати) као брабоњак (говно) на цедилу". Наиме, приликом муже оваца или коза, дешавало се да брабоњци који се залепе за вуну (тарзанчићи), упадну у кофу са млеком, те је било потребно да се млеко процеди пре употребе.

Отуда потиче и суштина израза: оставити или бити остављен, напуштен и осрамоћен.