Merica naše osrednjosti, deminutiv života, šaka pirinča, opredmećenje propalosti nekadašnje srednje klase u vidu plastične kante, još jedna potvrda o ulasku u začarani krug na kome se okreće oko nečeg što bi trebalo da bude život, zajedno sa ostalim osrednjim stvarima koje se množe oko nas, hteli ne hteli, led televizorom na akciji u Idei, laminatom koji zamenjuje parket koji je noću škripao lament nad Sfrjotom, pvc prozorima, forma ideale lajt ivericom, second hand robom za koju pre deset godina niko nije hteo da čuje, a sad ćutke oblačimo košulju koja je dosadila nekom švapskom dedi, i još je posle hvalimo. U suštini sve ovo ne mora da bude loše po sebi, jebeš to, stvar je stvar, neću da robujem tome i te gluposti, al ipak, majku mu, odjednom se setiš da postaješ sredina sredine, mediokritet mediokriteta i da polako zaokružuješ svoju priču osrednjosti koja se okreće oko posla sa trieshiljada platom i privilegijom radne subote. I dok častiš komšije i rodbinu i dok svi kao oduševljeno razgledaju ukutkanog polovnjaka kakav ćeš i ti postati za desetak godina, ipak ti nešto otužno dođe sve to, mada se tešiš da ćeš konačno da se voziš ko čovek, dobro, čovečuljak, čovečić, čovučić bar. Nekad beše Jugić sad Puntić, samo ovaj prvi bar je bio nov i naš, kaže ti deda iz komšiluka, a u ovom drugom još kao da se naslućuju, ma koliko vešto isprane, fleke na sedištima evropskih izlučevina, koje postaju potpis u mrljama naše drugostepenosti. Da, mi smo sada drugorazredni i to više ništa ne ispravi, i onda kad, ma koliko pomiren, čoveku dokurči sve to, kao propratni simptom javlja se ono što jedino može da se javi, sladak sirup za bolesnu decu – jugonostalgija na koju niko nije imun, more sete, sećanja i propuštenosti u kome se slatko kolektivno pliva, bakarna boja koju smo jednom na nekom drugom suncu dobili a da nikad ne izbledi, mada sve više podseća na jedan drugi bakar, ciganski.

Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.

Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi).
Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.

Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".

I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.

Slika ili video sadržaj koji nije pornografskog, a nužno ni erotskog sadržaja, ali jednostavno ima taj kvalitet da poziva na rukoblud.
U suštini veliki kompliment, obzirom da na internetu ima više besplatne pornografije nego što zdrav čovek može da pregleda, bez da dehidrira od prekomernog izlučivanja telesnih tekućina.

Očajnički pokušaj da dočaraš zatvorske muke uz bol jednak porođajnom.

Sad, stručnjaci bi možda objasnili da tvrda stolica mehaničkim delovanjem napravi naprslinu na sluzokoži debelog creva usled čega se analni mišić dodatno zgrči, i eto ti problema.
Sve u svemu, ovo stanje i prati sve porođajne faze: nervozno šetanje tamo-vamo, zverski pogled sa destruktivnim idejama, beznađe, mnogo znoja i dranja i olakšanje uz salvu emocija na kraju.

Nekom je život majka, a nekom ofucana kamiondžijska skula koju je otac morao oženiti pod starost jer ne ume ni zube da opere, a kamoli šaren veš. Nismo svi živeli i prošli kroz isto. Ne vidimo stvari istim očima. Ne vrednujemo stvari isto. Plave noći u satenu i mleko od kokosa sa jedne strane, a sa druge memljivi iznajmljeni stan, mušema na stolu i u crno ofarban bojler na krovu sa vodom za tuširanje (SOLARNO GREJANJE, BATO, PRC!). Ko će pre da prežali 500 kinti na Inter iz iksa?

Usta.
Deo govornog aparata homo sapiensa.
Početak probavnog trakta mnogih životnih oblika.
Prostorija za zube.

Sinonim za polni organ.

Bus kontrolori u civilu.

Међ' српским народом већ стандардизовани отер у три пичке материне рендом благоупитног знатижељника наулици или сличној екуменској локацији. Претежно хришћански одјеб на и најмањи упитан поглед пролазника док млатиш жену/сина/комшу, јебеш мајку предраднику на викендици преко фона, свађаш се са саучесницима у саобраћају и на било који други начин децибелима привлачиш пажњу свеколике јавности.

Јер када један Србин одлучи да у жару беса свог приватност своју подели са случајним сведоцима исте, колатерална штета често уме однети барем и једну радозналу њушку затекнуту у "хоризонту догађаја". Другим речима - бежи о'тале док ниси добио по пичци, брале.

У ужем смислу, лик који највише времена проведе прикован за кућу и изолован од других људи, изузимајући своју породицу. Цео свет и видокруг деловања му је фокусиран на малом простору; на петопарцу. Ту једе, сере, пиша, гледа фудбал, једино изађе кад треба да иде на посао.

У основи прве речи синтагме из наслова, ПОРОДИЧАН, налази се реч ПОРОД, ПОРОДИЦА. То нам говори да је породичан човек онај човек који има бар четвртину туцета деце и жену коју воли. Он је не вара. Он је домаћин. Међутим, да ли и човек који је неожењен а гази лепе године може у исто време да буде и домаћин? Кажу може, али тешко. Јер ту су, најпре, бабе, предатори & вечити борци за наталитет који у моменту покрећу тему: БРАЧНО СТАЊЕ КАО ИМПЕРАТИВ КЕЊАЊА КОМШИЛУКА и доприносе тачности хипотезе да си заправо јадник³ који од породице има само три кучета и две мачке. Празан скуп (Ø) и ништа више.

ЛМ, добра страна приче је та да си ударио вето на бапска покварена уста, "сковао" наследнике и продужио лозу и ПОБОГУ: Имаш-редован-секс-или-бар-тако-изгледа-на-први-поглед. Још ако живиш на селу, па те старији комшија (који има сина вуцибатину) види како бришеш авлију, храниш стоку и живину, пролазиш плугом кроз крај и орезујеш виноград, извук'о си премију. "Какав је то домаћин човек, породичан, још ради у локалној продавници пре подне и постиже да одржава кући све у најбољем реду!"

Оно што делимично кочи јесу "они други" типови гласина из уста драгих нам комшија, пријатеља и познаника који мисле да су повукли Бога за курац па дају себи за право одређене видове коментара на разноразне варијације теме "Породичан човек, алијас Папучар". Знају они да си ти ситуиран као амстердамска курва и да јебеш више пута (опет хипотеза) него што они оду по Журнал на трафику или сеоску продавницу али, ето, имају претензије и пориве које не могу контролисати. И онда испаднеш елегантна #кломпица која гледа Магазин Ин са женом или мекана #патофна што ради све "ентеријерске" послове, јелте. Једноставно, нема те ни на Гуглу, јеботе! Још само децу да родиш и све у фулу! Не може се свету удовољити.

Одабереш наслепо пар ципела при изласку из џамије. Одиграш турски рулет и , јебига, изгубиш. Алах све види.

Mesto koje će prosečnog Srbina na putešestvijama ispod sunca tudjeg neba oduševiti više nego pariski Luvr ili Ulica crvenih fenjera u Amsterdamu. Mesto koje će više pamtiti nego posetu Maču Pikču ili Londonu.

Retoričko pitanje koje u zavisnosti od konteksta u kom se upotrebljava može imati dva potpuno suprotna značenja. Za večito nezadovoljne tipove značenje je nigde nema gore, dok ladovine žele reći da nigde nema bolje.

Kada čujete ovu rečenicu znajte da se ne radi o potražnji preterano pametne osobe, već o osobi čija će grbača biti maksimalno iskorišćena.

Живи леш, етиопљанин. Особа на чијим штрчећим ребрима можеш слободно учити првенче да броји. Кошчато створење које док хода, код присутних изазива одређену дозу страха у ишчекивању прелома танких ножица попут чачкалице о кутњак након крмљања жилаве кртине.

Без душе и да пусти голуба, бледог тена и очију к'о у Пјерлуићија Колине, представља живу дефиницију глумца каквог Спилберг никада није пронашао за потребе снимања "Шиндлерове листе".

Аванс присуства, непоузданог карактера. Лимес доласка, када кашњење тежи неоправданом, а стрпљење нули.
”Саћу, само што нисам, ево мог астралног бића, у мислима сам с вама, а тело стиже накнадно, кулијана, све океј”. Њет.

Prvoklasna lenčuga i manipulant koji je sve oko sebe ubedio da mu je uživancija životno zanimanje.

Noćna mora svake srpske prevare. Ako uspeš Da se Vlasi ne dosete - uspeo si!

Najveća laž u Slagalici.
Takmičar odalami jaču reč od kompa, pa se u sekundi preprave kad skontaju da ima i nešto duže.