Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.

Осећај потребе да се беспотребно залажеш за неку особу. Познато је да се ономе ко те је задужио на овај или онај начин мораш некако искупити јер, како старији кажу, нећеш вредети ни суву шљиву ако не буде тако. Не може на дођем ти, него гестови из дана у дан, и тако у недоглед. Није једноставно вратити дуг оваквим особама, зато је боље да скупиш неку сићу, седнеш у Моцарт и гађаш Кино док те не усере.

Riba.

Камен спотицања кулинарских почетника. Интерпункција после које се наводи одређена радња коју је требало обавити претходно. Пошто нубаре у кујни не узму да прво прочитају цео рецепт, него иду механички редом, овакав склоп уме опако да им запржи чорбу, да се тако гастрономски изразим, те доведе до нових тешкосваривих изума.
Ако је у питању планирани свечани ручак или баш баксузлук типа “маторци у гостима”, нема друге него прећи на план Б: наручити клопу и/или се закључати у шпајз.

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

За разику од својих, 10 година што млађих, што старијих колега који су умишљени фрајери отромбољених трбушњака и подлактица у јефтиним копијама Југо босс одела које облаче док на сплавове изводе најјефтиније плаћене фуфице Београдских бордела, овај момак средњих година успешно носи свој надимак и важи за једног од главних шмекера на фолк естради. Не послује са ГРАНДиозним издавачким кућама и њиховим мишевима, вози искључиво префињене аутомобиле (не мечку к'о сваки ганци), у спотовима користи искључиво културне рибе. Овај момак се не може наћи у таблоидима од 49 динара. Једном речју Баја.

Најкултурнији одјеб.

Не желим, нећу, не интересује ме, али сам довољно човек да те не отерам у пичку материну.

Stanje u kojem su svi ljudi oko tebe na većem tehnološkom nivou, iako su od njih informatički pismeniji bili srednjovjekovni lubeničari. Kada je riječ o tome ko ima najzajebaniji računar, telefon ili miš, uvijek su u pitanju poluretardirane protozoe sa viškom hromozoma. Jebeni Marfijev zakon, neobjašnjena hipoteza Steve Orlića nazovi kako 'oćeš. Dok ja sjedim za hevlet-pakardovom mikrovalnom i skidam manastire od Fruške gore do Gazimestana, on igra soliter sa otvorenim fejsbukom i jutjub klipom u kojem internacionalni lopov Goran Bregović ispušta krikove slične crvenom klokanu za vrijeme parenja. Pored toga što su mu mama i tata kupili Cernov superračunar sa plazmom širine Albatrosovih krila, koji može pokrenut' Krajsis na najvišoj rezoluciji, ne on je ipak dovoljno malouman da još uvijek gleda filmove na media plejr klasiku. Zaboga. To je ravno da dadneš Kristijanu Goluboviću džedaj mač. Koji će njemu to kurac, on ne zna sijalicu zavrnut', njegov mozak je opran na ruke. U ovakvim situacijama ne vrijedi ona "Znanje je moć", džaba nema zanata bez alata. Maler.

Натријум хидроксид. Каустична сода. Хемијско једињење, које у додиру са водом или влагом доводи до јаке реакције при којој се ослобађа велика количина топлоте. Користи се за отпушавање цеви, јер има невероватну моћ нагризања и сагоревања материја које можемо наћи у канализационим цевима (читај: разних гована). У не тако давним временима, најсуровији облик женске освете за неверство. Баца се у очи и сигурно доводи до трајног оштећења очињег вида, а неретко и до смрти. Претња која сваком расном плодитељу ствара кнедлу у грлу и осећај несносног бола у пределу очне дупље и ретине.

Šamaranje mačora na suvo . Ništa pornjave na internetu, telefonu, DVD-iju, pa ni na VHS-u. Čak i korišćenje časopisa kao stimulansa nije dozvoljeno. Dovoljno je sjećanje na gole noge učiteljice u školi, ili na dekolte radnice na trafici. Kad je mogao đed' Mitar prije po' vijeka, možeš i ti! Za tradiciju!

Маркетинг путничких агенција који постаје јаснији тек када прочитате програм путовања у неку од престоница у Европи.

Razlog ćaletovog napuštanja prostorije, kada ćerka dovede svog dečka na upoznavanje sa matorcima.

Nastaje kada Željko Joksimović i/ili Jelena Tomašević pevaju pesme Novih Fosila uz pratnju šuplje goveđe kosti.

Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

Veznik koji služi da u novinskom naslovu objedini dve nepovezane vesti. Buridanov novinar koji ne može da se odluči između dve vesti koje je dobro pripremio koristi ovaj veznik kao OHO lepak da čitalac ne bi ostao uskraćen za neku od informacija. Držaće do sutra.

Poslednja šansa da svet čuje za tebe.

Sranje u najavi. Reč koju vole da koriste svi koji su nadmoćni u odnosu na nas.
Policija, roditelji, (naročito dok smo mlađi) šefovi, direktori.
Kao, ''hajde sad da popričamo, da ti dam šansu da se opravdaš. Dobre sam volje, pa ti pružam priliku, ali verovatno ćeš biti sankcionisan. Jer tako sam u mogućnosti''.

Jedan od dva držača za ražanj, takođe od drveta koji je sa jedne strane zašiljen i zaboden u zemlju a sa druge ima račvu koja služi kao ležište. Upotrebu soje su ukinula novopečena mangala na struju koja uz pomoć motora i remenice od veš mašine smanjuju ugođaj i čin pečenja prasića na krajnje nezanimljiv nivo.

Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.

Nešto što se obavlja kao iz pičke. Laganini. Boza. Suljpa bez mesa.