U bukvalnom smislu, ispoštovati davnašnji običaj da se u temelj svake građevine ugradi nešto živo da bi građevina dobro stajala i odolevala svakoj nepogodi. Prema važnosti same građevine odlučivalo se koji će nivo žrtve biti pa se, tako, u velike mostove i tvrđave ugrađivao čovek, a u male građevine neka od rogate marve.

U simboličnom značenju koristi se kao duhovna odrednica, da se svetle ideje velikih prethodnika i očeva nacija ugrađuju u sam temelj društva i na njihovom slavnom primeru gradi nova budućnost.

Danas je od tog običaja preostalo samo da se pri pokrivanju kuće obrne nešto na ražnju, po mogućnosti rogato, pa ko koliko ima.

Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.

Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.

Vreme u kojem do izražaja dođu redovne budale.

Pogrešan naziv za klasičnu muziku. Ozbiljnu muziku slušaju isti oni koji čitaju Tolstojevskog. Ovaj izraz se koristi čak i u štampi, pogotovo u najavi programa. Ozbiljna je svaka ona muzika (bez obzira da li je veselog tona ili ne) čiji autor je nije stvarao kao sprdnju, već kao svoj kreativni izraz, kakav god on bio.

Рађање у филозофском смислу.

Mala vrata na prolazu kroz institucije sistema.

Nahraniti ego.

Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).

Bog i batina svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu iz lakta ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.

Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada pola veka kasnije počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB! Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.

Педераст. Феминизиран. На џубоксу бира "Макарену" или нешто лагано од Елтона Џона. Крај њега пролазите увек са додатним опрезом и рефлексима натегнутим ко хеланке просечне дроље. И довољан је још само један геј моменат да га прогласите мозгом операција геј лобија у вашој месној заједници.

Песнаја на готовс. Дупе уза зид.

Упознао сам га претпрошле године у мају, на неком Сабору Срба овде у Берлину.
Моја драга и ја тек дођосмо у ово чудо од града и, не познајући никога и не знајући где ћемо и како ћемо, у једном тренутку се обратисмо за помоћ локалној српској заједници; јебига - можда неко зна неког ко издаје стан а да притом не мораш да приложиш хиљаду јебених потврда и лево плућно крило к'о проклетим Швабама. Елем, наша потрага није превише дуго трајала и на крају нас одведе до човека из наслова, чудног али допадљивог чикице који је, ето, случајно им'о стан од 60-ак квадрата на издавање, испоставиће се касније стан у којем и дан-данас живимо и срећни смо. А баш таквим - срећним - деловао је и Херр Милорад када сам му први пут стиснуо руку, те 2012 год. на поменутом Сабору. Ћелав, носат, плавоок, неких 60-их година, обучен у црну "адидас" тренерку - ликом је подсећао на оне надркане поштењачине из приземља стамбених зграда које увек прете да ће деци пробушити лопту ако им упадне у двориште али то никада и не учине, само га је "адидас" треша одавала да је гастарбајтер, и то онај заветни - из Куршумлије. Отишао раних 70-их из родног града, ни пуних 18 није им'о, каже, и од тада се сваке године два пута враћа доле - недељу дана за Божић, још једном толико око Ђурђевдана. Ишао би он и чешће, ал' јебига - коме, чему...Родитељи умрли одавно, супруга Верица пре пар месеци, син, снаја и унуци две станице У-баном од њега..."Мој живот је овде", вели и не жали се као сви остали. "Једу оно што се не је', мој Београђане. Имају, бре, и не знају шта имају ал' им у крви да гунђају, кукају, серу. Ех, мој Београђане, ми смо ти Срби тешка говна...", а опет се благо смешка кад каже то Срби и отпија још један гутљај ракије. Даде ми после две флаше, "да закључимо уговор", рече и одe да однесе унуцима мало јагњетине са Сабора. Видео сам га још само 2 пута после тога. Кирију смо му плаћали преко банковног рачуна, није било потребе за виђањем и уручивањем коверте. А и та коверта је била "тања" него што је стајало у уговору. "Нећу да дерем своје земљаке, па још Београђане, хехе", прекинуо ме је у пола мог поноситог Молим Вас, немојте да..., али ме није због тога освојио. Тај честити, непознати човек кога само упознао, кога смо обоје упознали, био је прва особа која је учинила да се осетимо пријатно овде, у овој даљини, и да помислимо да ће на крају ипак све бити у реду. Јебемлига зашто, али тако је било. Можда је Херр Милорад био онај знак од Бога послат а који сви ми понекад чекамо када се нађемо на одређеној распутници животној. Можда је и њему тако неко помогао када се први пут нашао у Немачкој, па је он сад "враћао дуг"...тек, никад нисам сазнао ни чиме се бавио. Умро је у понедељак, данас смо му били на сахрани...

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

Лажно оправдање, које претходи битној информацији.
Наравно да ово знање није случајно, већ последица споја шпијунско-трачерских вештина и радозналости расе настале укрштањем свраке и снајпер-бабе. Или, чак, резултат директне умешаности у предмет разговора и информисаност из прве руке.

Положај којим скриваш своје право лице.

Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.

Vrsta muškaraca u izumiranju. To je onaj koji ženu navede da više veruje njemu nego rođenim očima, onaj koji na svako sumnjičavo žensko pitanje ima minimum tri odgovora, i to argumentovana. Ne postoji loš postupak koji žena neće da mu oprosti jer on svakom rečenicom ume da joj nahrani sujetu i dušu.
Nijedan kompliment koji on izgovori ne može da bude izlizana fora sa fejsbuka, već lično njegova pažljivo odabrana misao upućena samo njoj. Nekad od morbidne stvari naprave rečenicu od koje gaće same spadaju, tipa "voleo bih da sam hirurg, da ti otvorim grudni koš i poljubim te pravo u srce!"

Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.

Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....

Припаднице офанзивне андерграунд субкултуре, обожаватељке пантераметалике и звука вискофреквентног урликања, конзументи козметичких препарата дречавих нијанси плаве и љубичасте, као и одевних предмета сличних дезена и необичног кроја. Дању спавају, ноћу пуше, пију, мрчу и стварају нове полне болести. Код обичних пензионера изазивају страх, панику и инсомнију, код бивших војних лица и припадника дб-а презир, агресију и повишен притисак.

Sorry na srpskom. Ne ište praštanja poput izvini, a insinuira jedno dvosmerno strujanje podrazumevanja da smo svi u istom kotlu.