(Na ispraćaju u vojsku u Šumadiji, noć već poodmakla, ceo šator igra kolo, ćale od ispraćanog već poručio svoju omiljenu pesmu od muzikanata, klarinetista počinje solo, nabija mu klarinet u uvo)...

-Ijaaaao! O-žeži! Op-op-op-op-op! Malo levo, malo desno! Sitno-sitno! Zvižd-zvižd-zvižd-zvižd-zviiiiižd!!!

Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.

Rastko: Vlado ajde s'nama da bacimo jednu tekmu.
Vlado: E, moj Rastko ne mogu ti ja više, okolile su me godine.

- Ljubazan ovaj naš novi komšija, ponudio se danas da mi pomogne oko unošenja drva.
- I ja isto mislim da je peder.

Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...

Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.

Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…

Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.
Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!

Водитељка: Да ли је истина да вас је отац терао да једете коњска говна док вас кара на шпартачу у комшијином задњем дворишту док то све гледа ваша мајка?
Учесник: Да.
Компјутер: Одговор је ИСТИНИТ.
Публика: То мајсторе, само напред. :аплауз: :подриг: :прдеж:

- Uh, ala sam se sinoć otkinuo! Ženo, deder dodaj malo rasola da se vratim međ' žive!
- More, kakav si bio, umalo ti mišomor nisam dala, govedo pijano!

ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?

- Halo?
- Đe si, Maro, sunce moje!
- Marija. I ko je to, uopšte?
- Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca?
- A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti?
- Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan...
- Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje.
- Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov...
- :tu, tu, tu, tu:

- Риле, хајде пожури више из тог купатила, морам да одрадим један селфи, љуби те сека.
- Не могу бре од тебе ни да кењам на миру!
- Хајдее, плизић, пожури, треба да сликам апгрејд трепавица, верзију 2.1! Кењај поподне.
- Убијаш ми природан рефлекс!
- Пожури, па ћу ти показати Ђанин селфи-филмчић.
- Не сери да имаш?
- Не сери ти, него излази!

Granični prelaz u Brodu 16:00h

Aloo zemooo!!!

Šta je koji kurac odjebi mi od auta nemam siće da ti dam.

Zemo ne tražim ja siću, nego vidim ideš nazad u Švicu pa da te upitam treba li kakve piraterije imam od Šemse do Madone. Za brata sve po pet evra.

Daj onda pet Šemsi i novu Ćanu bog te veselio brate pirate.

Imam 44 godine i lepo sam se snašao u životu. Živim na spratu porodične kuće od 260 kvadrata. Radim u državnoj firmi. Plata nije neka, ali važno je da kaplje svaki mesec. Žena mi je nezaposlena, pa manjak budžeta nadoknađujemo od penzije mojih roditelja. Nemaju mnogo, ali im ni toliko ne treba.

Kad ti šinem šamar ima da ti peva uvo tri dana.

Године 2167. твој потомак пубертетлија, између два дркања на Ћићолинину чукунчукунунуку, узме да брља по бекаповима хардова од пре сто педесет година. И у неком забитом фолдеру, између порно клипова од 10 секунди и мп3-ја Жарета и Гоција, нађе велики број текстуалних фајлова писаних у непознатом едитору. Скапира да то мора да је трућао неки његов далеки предак, пребаци у Ворд 2168 и почне да ишчитава. Како нема времена за толики материјал, компресује 250 гига у 1,2 килобајта и сними на гаџет 2х2 милиметра. Касније док седи у градском летећем превозу из пограничног дела Србије, јужног Франкфурта, ка универзитету у Лајковцу, на прозорском стаклу ласерски пројектује твоје писаније и наставља са читањем. Поред њега случајно стоји искусни уредник реномиране издавачке куће, коме твој потомак наравно није луд да устане и уступи место, јер крв није вода. Матори кришом чита редове на стаклу, и док му вилица зјапи од одушевљења, он пада твоме потомку на груди и кличе:
- Младићу, ти имаш редак таленат!

Мали капира све из цуга, јер, опет, крв није вода, и договара састанак са уредником. Остало је будућа историја. Потомак ређа издање за издањем, снимају се филмски и остали спектакли по сценаријима на твоје умотворине, на Месецу се отвара забавни парк са тематиком твога житија. Туристичке агенције млате паре за туре на Марс у обилазак јавних кућа са равама које си ти описао. На Венери, брегови добијају имена по теби и твојој лози.
Потомак ти, у знак захвалности, прави маузолеј који се види са Плутона, на обраслом гробљу између рударских копова у ненасељеној Шумадији и коначно сврстава твоје презиме у ред буржоаске властеле, тј. пиша по сиротињи. Твоју заоставштину крчме генерације и генерације, а можда и данас то раде, ако нису умрли.