Параноидни друштвени испрдак који, стојећи на маргини конформистичког стада, шири своје завереничке, опречне, нерезонске, а често и крајње невероватне идеје.

Полупроизвод од човека, расклимана интелектуална машина без завршне обраде. Едукован половично. Читао је, али недовољно; гледао је, али углавном погрешне програме; слушао, али само једну страну.

Површни познавалац многих научних области, али ипак поседује довољно знања да својим неоспорним ораторским вештинама може да импресионира велики број људи. У складу са оном народном да: ''будала увек наилази на још већу будалу која јој се диви'', теоретичар завере успева да изазoве ширење зеница дружини ликова испред драгстора који с пуном пажњом слушају његово излагање теорија о хемтралис облацима и ХАРП антенама за контролу мисли.

За разлику од класичног параноика који је у сталном грчу и општој ''нелагоди'', теоретичар завере ужива у свом стању психичке луцидности. Јер, он ЗНА. Он је разотркио све тајне путеве подземних сила које владају светом. Спокојан је јер он неће бити експериментално заморче великих корпорација.

Теоретичар завера истински ужива у одгонетању злих планова јудео-масонских моћника и илумината.

Као што сваки цига зна да изговори и ''ч'' и ''ћ'', али увек на погрешном месту, и као што полуписмен човек увек напише N уместо И, тако ће се и теоретичар завере, сасвим супротно свим законима вероватноће, готово увек определити за невероватнију и ''луђу'' идеју од понуђене две. Рационално објашњење му углавном није интересантно.

Ако рецимо физичари процене да би у огромном интергалактичком простору било реално очекивати живот у неком облику, теоретичар завере ће на то одмахнути руком и означити исте незналицама финансираним од стране јеврејског лобија. Али ако угледни часопис Треће око објави да ванземаљци стално посећују нашу планету, а америчка влада то заташкава од јавности јер Амери желе да за себе приграбе оружје малих зелених, којим ће потом напасти источни блок - ТЗ ће бити заголицан, подржаће здушно такву теорију и највероватније је сутрадан препричавати поменутој екипи испред драгстора.

Znak da se toliko dobro razumiješ sa bračnim partnerom, sa svojom ljepšom polovinom, da je nepotrebno bilo kakvo dalje komplikovanje konverzacije.

Ток-шоу. Гост емисије одговара водитељу у углађеном, социјално прихватљивом маниру, убацујући ту и тамо понеку килаву шалу. У једном моменту, гост диже тензију аудиторијума и открива детаљ из своје ране, мучне младости. Нешто што је још тада детерминисало његову судбину и лансирало га у свет познатих.
Инспицијент емисије диже таблу са натписом АПЛАУЗ, и громогласно пљескање се расплињује по сали. Тада ступа на снагу потпуно узалудан и иритантан гест.
Гост, премда је свестан да га нико неће чути, убацује још пар мисли током галаме. То му је шанса или да испадне недодирљив, или да попрцне и водитеља и публику.

Bromazepam, Guarana, Brufen.

Глинено погано говно које на путу од чмара до подземног света налегне на нагиб у вц шкољки и прионе тако да моментално направи легуру с керамиком. Изузетне је отпорности на воду, ватру и чинодејствовање. Проклетињу можемо уклонити упорним наизменичним дејством ерозије (пуштање воде из котлића, или још боље заливање из лавора са висине ради постизања снажније разорне моћи) и абразије (гуљење четком брзим и одлучним покретима након што смо га претходно мало раскиселили водом), поновити поступак колико пута је нопходно. Оставимо ли га да одлежи само пар минута, ствар је изгубљена.

Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно - митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно "за", мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.

- Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.

- Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: "Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже 'Тата, можемо ли да купимо хрчка'". И онда сви као "Имаш дете?" "Ма, да" - одговараш на кулијанском наречју, "ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја".

- Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице... Упамти: "бући-бући дете" лако прелази у "бући-бући вршњак". Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се... Јесте, глупо је, да жао ми је, знам - на каучу... Е, пази сад, читаоче, 'начи све је сува истина! Настављај.)

- Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.

- Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се - шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.

Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после... Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.

Питање које, када га чујеш у разговoру телефоном, не слути на добро.

Fudbalski sleng za jednu veštinu koju desni bekovi Partizana nikako da savladaju, a to je centaršut.

Izraz koji najavljuje da ćete u roku od narednih pet sekundi početi sa žestokom pljuvačinom na račun neke osobe.

Aktivnosti koje muž i žena obavljaju kako bi stvorili mogućnost za 3-5 minuta kvalitetne seksualne aktivnosti.

Sve tetke, teče, strine, zaove, prije, pašenozi, svastike i tako to, preko "babine ili dedine linije" koji ne spadaju u širu rodbinu i koje obično ne vidimo nikada u životu. Osim ako nam ne zatrebaju za nešto. Od prijema kod doktora preko veze, upisa deteta kod željene učiteljice, do zaposlenja.

У навијачком свету, популарни жаргон за место одакле се води навијање. Резервисана за утицајније припаднике групе, којима је задатак да својом енергијом покрену масу како би пружили што већу и гласнију подршку вољеном клубу. У неку руку, статусни симбол сваке трибине, јер не може и не сме свако да се пење на шипку (мада је можда ово у данашње време помало дискутабилно).

Претпостављам да назив потиче од чињенице да су некада трибине са највернијим навијачима, док још увек није било столица на њима, биле "прошаране" такозваним шипкама, где се пењањем на исте добијала могућност да будете "изнад масе" и да вас већи део трибине јасно види. Данас то није шипка у буквалном смилу, већ представља било коју издигнуту платформу на којој стоји вођа. Гробари су рецимо својевремено у ту схврху имали чувено буре на које се пео још чувенији Чеги.

Čest uzvik iz mase u ekstazi stvorenoj za vreme ubitačnog soloa, na tezgama narodne muzike. Za razliku od zapadne tradicije, gde recimo pre nego sto džez-muzičari počnu solo neko iz benda kaže "Take it away, Bob", za uzvik "ožeži" se obično čeka barem dva takta, da solista (na harmonici, trubi, klarinetu ili mini-moog-u), krene sa par osećajnijih, sporijih fraza, posle kojih mu neko vikne "Ožeži"! i nastupa lommljenje čaša, dizanje ruku u vazduh i zbliž na masovnom, tantričkom nivou. Kada se solista baci u neke brže, virtuoznije deonice, zna da se začuje i "opleti" i "sitno, sitno"!

Kada slušam hvalisavca šta sve zna, ume, može... Da se i ja pohvalim i pokažem koliko mu verujem.

Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.

Najčešća riječ koja izlazi iz usta ljudi u tridesetpetiim, četrdesetim godinama, želeći da se izvuku ili da ne učestvuju u nečemu.

Velika istina koja će te pre ili kasnije udariti u glavu. U šetnji, u kasnoj večeri posle izlaska, u krevetu dok gledaš jutarnji program sa Boškom Jakovljevićem u razdrljenom roze džemperu, na letovanju, na venčanju, ispod kurve u motelu sa noćenjem i doručkom nadomak Guče, udariće te.

Društva u kojima nikad nisi bio prihvaćen, poslovi koje nikad nisi mogao da dobiješ, babe koje u prevozu pilje u tebe da ti izazovu grižu savesti, one sitne finese kojima su te mučile devojke koje nikad nisi mogao da imaš, pare koje si pucao i pucaš na duvan, alkohol i opijate, propaganda koja ti govori da čekaš sutra, jer sutra dolazi puno prilika samo za tebe, ali dana ti ponestaje, a cela zemlja pulsira pod pritiskom kao prepuna čekaonica, dok se, s druge strane šaka ljudi otima za vlast nad stokom kao pijačar za dobar komad mesa, a ti sanjaš činovnički san uljuljkan u kolevku demokratije i slušaš kako govore da je dobro ako ne bude gore i počinješ tako da misliš i shvataš šta se dešava i to ti se ne dopada i onda guraš i zapinješ i znojiš se i stenjući, bez spavanja, stegnutih zuba sasipaš sve samo u korak, pa još jedan korak i napinješ se još jednom, ubeđen da te taj izvlači na površinu, da te oslobađa mehanizma, povlačiš!

I, na kraju, na izmaku snage, a pred sam kraj tvog dana, iscrpljen, izmoren, izlomljen, dok polusvesno teturaš napred, jasno kao svetlo, napokon ugledavaš širu sliku i shvataš.
Igra je nameštena.
I sve vreme si bio zupčanik.

Muškarac koji je ljubazan prema drugim muškarcima.

Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.

Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...

Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.