Sigurna kuća, majka i dete koje je kod kuće muž zlostavljao.
- Dobar dan.
- :ma-baš-je-do-jaja pogled: Zzdravo.
- Dobrodošli! Osećajte kao kod svoje kuće!

Pogrebna radnja.
- Uzećemo ovaj kovčeg. Baki bi se svideo.
- Odličan vam je taj. Hvala, i dođite nam opet!

Док је још био клинац видело се да ће бити жива ватра. Као јако млад кренуо је да шпарта турске гузице, да их саставља са буздованима и шаље код Алаха на ратлук. Мазнуо је најбољу рибу у свом феуду и оженио се, но нису имали деце јер је Страхиња био у фазону да хоће још да живи и буде слободан, да путује и ужива. Кметски таблоиди су злонамерно причали да не може да обави посао како ваља. Како то обично бива, жена му се уплела у авантуру са контроверзним бизнисменом турског порекла. Избила је велика брука. Онако бесан и нагао, Страхиња крену у тоталну освету, уби турчина и врати жену к себи, но штета већ би нанета. Породица се умешала у њихове односе и ништа више не би као пре... Кућа више није била угледна, замак је пропадао, њихов брак се олињао. Ишли су чак и код брачног саветника али није дало резултате...

Разочаран и осрамоћен, Страхиња се упутио у велики град. Тамо се уселио у стан у центру, у насељу Дорћол и променио име у Страхињић Бана како га нико не би препознао и нашао. Свако вече друга женска, сваких месец дана нови коњ, нови буздован, журке, лудила... Ништа није помогло, рана је остала на срцу. Пропио се, пропао и на послетку умро у својој соби. Последње што памте је да је стално понављао к'о у бунилу: "Бем ти курву, боље да сам козу оженио".
Кажу да је био чудна сорта.

- Tata, šta kažeš za mog novog dečka?
- Kažem da ako još jednom ovu sablast dovučeš u kuću da se jebete napraviću od njega Ognjena Amidžića, a tebe poslati na VMA sa okastom trinaesticom u grudnom košu.

Lik1: O'š doći do mene večeras? Roštilj, pivo i ekipa.
Lik2: Oću brate.
Lik1: Ponesi rukavice, istovaramo ugalj.
-------------------------------------------------
Doppia: Ajde dodji sutra ujutru da ti vidim biceps.
Lik1: Hoću srećo, eto me ranom zorom.
Doppia: Ponesi sekiru da pošamaraš 10 metara drva, mlado momče.

-Значи баба, овај качамак сатире, 'оћу прсте да полижем, врати ме у детињство.
-Него како, него сатире, дупе бабино.
........................................................
-Јој, како сатире овај Бензема.
-Дечко он још само јебе, за разлику од Зинедина који је сатирао.
........................................................
:Уганда, 1971:
-Богме Кадогеџи, брате мој, онај нови председник се не шали.
-Сатире, брате Гвандоја, човек сатире.
-Слажем се, нeго како му је то име Иди, па још и Амин, није ми јасно.

- Laki, ja imam samo da ti kažem jedno veliko hvala. Nije što si ti tu sad kod mene na slavi, ja to uvek pričam. Pomogao si mi ko niko moj. Davao pare i kad sam uzimao pod kamatu, pa da vraćam, otplaćivao si mi kauciju za starijeg sina kad su mi ga oduzeli na kocki, kad god si trebao da budeš tu bio si. Onu aferu što si imao sa mojom ženom, ja znam da su to ljubomorne duše pustile buvu da nas posvađaju. Krivo im je što ovako lepo sarađujemo.

- Dobro bre brate, dosta. Pocrveneo sam. Naši smo što se kaže, xe xe.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Tata, ovo je moj novi dečko. Četrnesti dan kako smo zajedno i imam jednu radosnu vest za vas. Trudna sam! Da, lepo ste čuli, bićete baka i deka...

- O pa jako lepo dete moje. Čuo sam ja od komšija da imam zeta. I da je metalika, i da se ne kupa i ne brija, bradu da nosi do grudi, samo reči hvale... I nije zete što si ti tu sada ali hvala ti ko sinu mom što si sada među nama da ne moram da se maltretiram da dolazim kod tebe kući u Malu Moštanicu da te ubijem ko kera!

- Nemoj tata!!!

- :škbuuuuuuum:

- Па ди си ти супицу ти јебем, сат и фртаљ те чекам већ!
- био брате ишли смо тамо блато знаш бре ону нас десеторица чешљева бара прескочио сам трактор!
- Иген мекике ешколабо! Мојне ми диваниш на маџарском, нег се ресетуј па казивај опет!

1. slučaj

Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On : Neam pojma, nekih 600 kinti?...
Ona: Koji si debil, kako bre 600 dinara za ovakve cipele. Pipni kakva je koža, evo pipni, bile su 49.000 pa su spustili na 3.200, kako bre možeš da lupiš tako?! Stvarno si idijot, ne znam ni što sam ti pokazala (zalupljuje vrata).

2. Slučaj

Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila nove prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On: Neam pojma, mada s obzirom da su italijanske i da je kvalitetna koža, pa jedno 100.000 minimum..
Ona: Hah! To sam i ja mislila, ali kad sam videla da su snižene sa 49.000 na 3.200 pomislih da bi bila debil da ih ne kupim. Jes' da sam prekjuče kupila slične, ali pipni tu kožu, pređi rukom, i još kako su samo udobne. Je l' da da sam dobro prošla?
On: Ma savršeno, stvarno imaš oko za kupovinu(zeva..).
Ona: Jao, baš sam srećna, dođi da te poljubim.

Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom.
U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.

Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru.
- ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE!
(nastavljaju da sviraju)
- E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA!
(hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.

Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt.
- Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE!
AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!

Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi.
Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.

- 'Alo, gende, nemoj da te više vidim to da radiš! KATE spucam ima usta da ti razvalim!

-Тебра, Маре се изложио да тренира онај емемо!
-Ваљда емема?
-Ма како год, сад једе на сламчицу.
-Не сеери?
-Мајке ми, још му ћале средио да игра пред озбиљном публиком. Запао му у првом мечу неки шампион Немачке у његовој категорији. Као то је требало да буде само ревијално, мало испозирају и то је то. Курчину батице! Ћале му наместио озбиљне батине, ал' и дваес сома јевреја.
-Који батица. Још се као и нагрув'о мало, ал' џабе.

Deca se žale na mnogo dugačke boce, a činjenica je da boce dizajniraju farmaceuti, a većina farmaceuta su uglavnom ženskinje koje volu duge boce.

Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.

- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.

Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.

- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...

Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.

- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?

Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.

- Jedan vinjak molim vas!

Barska mušica je rođena.

- Шта има, тебра?
- Ево, извео малог кера у шетњу, после палим кућу.