Због народног веровања да су високи људи супериорнији у свим пољима, настала је горе наведена фраза, која служи као прекор високој особи што не може нешто да уради, иако често то нема никакве везе са висином.

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

Вишеспратна луксузна резиденција корумпираног судије.

Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.

Ljubavnici koji upražnjavaju telefonski seks.

Pored aflatoksina, još jedna podignuta granica u Srbiji, al' za odbijanje teleta od majčine sise.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Nije govno n'o se pas posrao, Nije šija nego vrat, Isto sranje samo drugo pakovanje.

Мистерија над мистеријама за 10-годишњег клинца.

У акционом филму „Разбијач“ са Сталонеом, Веслијем Снајпсом и Сандром Булок, главног јунака Џона Спартана одмрзавају након неколико деценија снежне робије не би ли ухватио помахниталог и изблајханог Блејда. Џон се буди у свету који се потпуно разликује од оног који га је поспремио у замрзивач као да је у питању прасица која ни октобар није дочекала.
У том су свету сви насмејани и весели попут хипика, иако нико живи не дува, јер је мара забрањена. Баш као и алкохол и со. Тамо се ни не љубе. Нити се јебу. И што је најбитније - нема веце папира. Они користе ТРИ ШКОЉКЕ.

Након сваког гледања овог ремек-дела филмске уметности, моју балаву памет мучила је мистерија три шкољке. Данима је клиначка машта безуспешно покушавала да дочара смислену употребу шкољки у одржавању хигијене у области пркна. Та незамисливост терала је након пар дана на дизање руку од овог проблема.

До следећег емитовања...
(сва срећа, па извесна телевизија нема тенденцију вишеструког репризирања)

Сленговски потенцијал крије се у Сталонеовом одбијању да научи како се користе три шкољке и инаџијском коришћењу хартије, упркос подсмеху околине.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

List toalet papira, koji, za svaki slučaj, provučemo između guzova posle brisanja, čisto da proverimo da je posao obavljen temeljno i nema neželjene zaostavštine...

Betonska ograda visoka izmedju dva i dva i po metra, obavezno je ofarbana u belo.

Nema nikakve otvore osim kapije od kovanog gvoždja, a da se ne bi videlo kroz nju na unutrašnju stranu joj je zanitovan rebrasti pocinkovani lim ofarban u mat crno. Od ograde nemačkog logora se razlikuje samo po tome što nema bodljikavu žicu i dve stražarske kućice pored kapije. Stražarske kućice su unutra i u njima su obično dobermani, šarpalninci ili već neke zverke sa vilicom k'o kašika od bagera. Na ovoj ogradi nema gipsanih lavova, biljaka puzavica ili cveća posadjenog sa spoljne strane, samo go beton.

Uglavnom se može videti oko šiptarskih kuća po kojima je i dobila ime. Ako upoznaš Srbina koji živi u kući sa šiptarskom ogradom samo ga zaobidji u što širem luku jer nikad ne znaš odakle će da zapucaju na njega.

Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.

Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.

Besplatna poruka koju bi mts definitivno morao da uvede kao odgovor na poruku: "Molim te, pozovi me nemam dovoljno kredita".

Realistični prikaz metafore propalog biznismena koji po svaku cenu želi da izvuče profit iz nok daun investicije, da ugrabi nešto sa sofre de je nekada bilo pečenje a on zakasnio na krkanluk. U drugim branšama društva, eminentna gospoda iz političkih redova ovaj termin koriste kao sinonim za: "kada izvršiš malverzaciju sa inostranstvom, nemoj da staješ, pokupi lovu i sa carinskih prelaza".- Jeste nepristojno pred drugima umakati hleb u pleh gde se nekada nalazilo prasence koje si čoporativno, sa kolegama, rastrgao, al' ko ga jebe, talog je sladak za umakanje.

Pojavom estrade, pomodarenih shvatanja društva i iskrivljenih vrednosti, terminologija samog izraza se može upotrebiti uz što šta vezano za pokondirene emitere nju vejv talasa turbo folka i njihove konzumente. Karleuša (ima prezime k'o da sam nekoga opsovao, da 'prostite), kada održi svoj emotivni gej spektakl, pokupi lovu i od piva koje se točilo na pultovima oko bine jer treba napuniti dupe za sledeće spektakle i razvrat koji ugladjeni momci, sa prefinjenim manirima i lakim koracima, obožavaju. S' druge strane, ta ista momčad i kul ženke su pojeli guzicu, mažnjarili poslednju crkavicu od ćalaca da bi kupili ulaznice za faking u šupak and dance koncert pomenute dive.

Na kraju, pleh sa slatkom prasećom, ja'njećom, pilećom ili drugom živinarskom močom može se svrstati u terminologiju mejnstrim pornografije kada pornićarka pokupi prstićima spermu sa sisa, čela i obraza i poliže na kraju filma smešeći se u objektiv. Good job you little bitch.

Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Masonska subliminalna poruka kako je gej okej. Po pravilu se koristi kako bi se ohrabrio saigrač prilikom promašenog slobodnog bacanja u košarci ili penala u fudbalu, ili prilikom ulaska na teren.
Reakcije na ovu pojavu se razlikuju od slučaja do slučaja, neki su toliko oguglali da ni ne primećuju šljapkanje po dupetu, neki se osećaju bitno kad im se kapiten pozdravi sa dupetom, dok se neki toliko zbune da ne znaju kako je ispravno da reaguju u takvoj situaciji.
Pojava koja je slična slučajevima kada se momci ljube u obraz prilikom pozdrava, samo što se šljapkanje još nije proširilo van terena. Hvala Bogu.

Konstrukcija kojom sagovornik pokušava da u svoje izlaganje unese neku zen-notu i doda kašičicu misticizma. Pritom je glup k'o točak, a od iskustva ima... nema ništa. Kao subjekta u ovoj rečenici trpa koga stigne. Sve kurva do kurve.