Izraz koji koristite kada vas neko nečim ponudi, a pre toga ste krišom pojeli 20 komada.

Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.

Rečenica koju izgovara muškarac-tinejdžer dok jaše na talasima testosterona, naložen do besvesti, u trenucima kada surova istina da je bio seksualno izmanipulisan još uvek ne uspeva da probije testosteronsku blokadu. Rečenica upečatljivo prenosi mešavinu iščekivanja "nečeg više" sa strepnjom da se to neće dogoditi, unetu nekim unutrašnjim glasom koji je za trenutak nadjačao testosteron. U glasu se najcešće može naslutiti mladalačka neodlučnost oko toga da li to pitanje uopšte treba postaviti. Dalji razvoj situacije obično demonstrira da bi ćutanje bila daleko bolja opcija.

Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".

Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.

Црвена, 'иљадарка, Вајферт, али у једнини. Сама за себе, усамљена попут асоцијалног Рушањца на концерту алтернативног бенда у сали Дома омладине, изгубљеног у одсјају црвене фарбе за косу риба које миришу на воћне купке и дуван.

Тричава, раздрндана, спремна да буде потрошена на маргиналне ствари, али опет у подсвести једног сиромаха величана, јер јебем му матер, не може да буде мало ако има четири цифре.

Деда се испрсио и нашао за сходно да на тај начин награди читаву годину проведену у читаоници, Галатасарај је добио Бешикташ, небитно. Добио си је, имаш је. Јебена црвена, она је главни адут твоје вечери. Данас вреди само десет јевреја, али захваљујући њој ћеш да циркаш, надуваш се, возиш се таксијем од Булевара до Опова, или да урадиш неко слично срање које потврђује да твоје ситне, паорске жеље само додатно потврђују твоју просечност. Знаш да не можеш, али курва се и даље црвени, даје тај манијачки буст као некад. Данас је само гајба пива, а и даље се буса као да вреди пар пристојних патика, крв ли јој јебем црвену.

Brzi voz izgleda isto kao i putnički voz, kreće se istom brzinom kao i putnički voz i sedišta mu nisu ništa udobnija nego u putničkom vozu. Razlika u ceni karte se pravda time što brzi voz, za razliku od putničkog voza, ne staje na svakoj stanici pa bi, u teoriji, trebalo brže da stignete na odredište ako putujete brzim vozom. U praksi, brzi voz iznenada stane negde gde nema ni stanice ni kuće na vidiku, samo jedna ovca koja vas tupo gledaa zvačući travu. I tako brzi voz stoji... i stoji... i stoji... a ovca pase ... i pase... i pase...

Putnik može tada od dosade pomisliti: "Kako je glupa ova ovca, samo stoji tu i pase".

Ovca tada može da pomisli: "Da, ali ja bar nisam platila da budem na ovoj livadi".

Čovek koji predstavlja pravu enigmu za voditelje što se tiče njegove najave u emisijama. Osoba koja je toliko superiorna u odnosu na svoj bend, da neće da se smatra delom istog, a opet toliko inferiorna da ne može da nastupa solo.

Morbidan način da se našališ sa anoreksičnom devojkom.

Narodska alegorija delovanja trgovačkog zakona ponude i potražnje. Pas iz ove ilustracije deluje sebično, ali ne. On je ustvari vrhunski prepreden, jer zna da će, ako tu kosku više nema, ona vredeti mnogo više, te zato gomila u suštini beskorisne koske kao Židov zlato.

Primenljivo na sve oblasti života, od bankarstva do ljubavi...

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

- лист са највећим (овде нормалне новине обично ставе тираж) у целој Србији.
Крајем деведесетих година двадесетог века у Србији је почео да излази лист под називом "Наша Крмача". Главни уредник је био Петар Лазић. За лист су писали све сами бисери, укључујући и Инспектора Блажу.
По својој садржини највише је подсећао на лист "Ферал Трибјун". Лист се спрдао са дневном политиком и посебно са Слободаном Милошевићем. Зато су га многи сматрали "опозиционим", иако је су се посебно слатко спрдали и са тадашњом опозицијом, тзв. "импотентном". Лист су красиле гомиле монтажа са сликама са поруком, гомила тестова у којима су овековечили глупости људи које су се дешавале у то време. Лист је једино има порблем, јер су се готово слободно користиле слике порнографског садржаја. Са друге стране, водлили су рачуна о слагању сталних рубрика које нису трпеле на форми иако је лист на сваке две недеље на свој начин извештавао о дневној политици Србије.
Посебан детаљ је да су новине биле штампане на огромном формату и да после читања остају руке прњаве од боје којом су штампана слова. Квалитет папира је такође био лош. То објашњава чињеницу да је неко наложио моју комплетну колекцију Наше крмаче.
У листу је излазио и подлист "БРЕ" који се касније одвојио. Оба листа су се угасила почетком двадесет првог века. И то негде у време када ће се поцепати тзв. "демократска" власт Србије на две стране. Бојим се да је ту негде и редакција истог листа пукла на два дела.

Kada nešto nije na zadovoljavajućem nivou, ali ipak završava osnovne potrebe.

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Reakcija. Klimaks. Vrhunac ''usrah se u gaće od sreće'' uzbuđenja. Nirvana na treći. Šamar u facu depresiji. Trip sedmog neba.

Odjeb par ekselans kojim stavljate do znanja da nećete da prisustvujete nekom dosadnom dogadjaju. Jednostavno boli vas patka za to i nećete uzalud da trošite vrijeme na glupos'.

Isti kao golub. I jedan i drugi samo seru sa prozora.

Njega prati kiša. Poznanici dotičnog uvek voze u suprotnom smeru, pravi prijatelji, na koje uvek može da se osloni i pozove da ga prebace do željene destinacije, su trenutno u Zanzibar, ispskan do gole kože od strane čuvenog dueta "zadnja traktorska guma - bara na putu", na duhovit ček-ja-da-te-pojebem izraz lica traktoriste odgovara već-sam-doživeo-nervni slom osmehom. Taksi nikad ne zove iz principa.

Последњи ниво градације похвале у Србији:
1. Браво мајсторе!
2. Честитам!
3. Свака част!
4. Халал ти Вера!
5. Јебо си му кеву!

Ono o čemu razmišlja vozač Juga dok vozi po mesečini.

1. Двојица младих момака, реше да своје знање од пет акорда примене у масовне сврхе и освоје планету. Нађу још двојицу, најчешће певача и бубњара и почну да тандркају обраде Мејдена, Металике, Ејси Дисија, Вајтснејка, Дип Парпла и остлаих легенди.
2. Након годину дана масовног дрндања по подрумима, организују свирку у некој биртији, или у најбољем случају у школској сали. Тамо се допадну свим ортацима и девојкама и први пут окусе славу.
3. На њихову другу свирку, која се често организује у КСТ, СКЦ и сличним реномираним местима, нико не дође зато што је радни дан или једноставно нико неће да слуша поново једно те исто.
4. Ортак их препоручи да свирају на фестивалу Радија 202. Тада први пут оду на свирку где други за њих намештају појачала и бубњеве, а они као праве фаце само утакну гитаре и почну да тамбурају.
5. Ту се Влада Џет смилује и позове их на турнеју по Банатским селима, односно по сеоским славама да свирају по локалним домовима културе пред двадесетак младих људи из сваког села.
6. Након овог грандиозног успеха, тур-баса, Владе Џета и Олге, они су дотакли и остварили све своје жеље. Али то није крај! Влада Џет им нуди да сниме демо албум, који ће он објавити у 50 примерака! Они напишу пар песама, које су обично на енглеском језику и звуче поприлично смешно за српско тржиште које је навикло на српскојезични рокенрол.
7. У међувремену један од чланова се обавезно смори и оде да свира са другим бендом, зато што је овај постао превише комерцијалан. Нађу другог басисту, који уопште није басиста, већ је свирао ксилофон у музичкој школи, али некако убоде тих пет нота.
8. Свирају као предгрупа Дивљих Јагода у СКЦ-у и лично се упознају са својим идолима!
9. Бубњар каже да му је риба трудна и да мора да се жени, што значи да под хитно тражи посао. Одлази да свира са неким тезга-народњачким бендом, зато што му је то једини начин да заради неку кинту са стране. Обећава им да ће свирати када буде имао времена.
10. Остали се сморе, схвате да су прошли слично као и Дорси, само што срећом нико није умро. Певач добије понуду да ради као келнер на броду у Јужној Америци што свакако прихвата. Гитариста и полубасиста остају сами и договарају се о благовременом прекиду сарадње са уверењем да су заиста оставили вечити траг на српску, ма какви српску, на светску рок сцену својим демо материјалом који тако никада није ни видео светлост дана, зато што се Влада Џет залудео неким новим клинцима.