Kada nekome trebaš jer te voli, a ne obrnuto.
IT naočari imaju radnici u IT industriji. Što su na višoj poziciji, pogled na ostatak sveta im je više iskrivljen i jednostavno nemaju pojma s čime se susreću radnici u maltene svakoj drugoj branši. Čak nije u pitanju raskorak u vezi mesečnih primanja, nego u pravilima radnog mesta.
- Jovan Lemur Subotić (22) - grafički dizajner.
Jovan pizdi jer mora jednom mesečno zapravo doći u ured, umesto da radi s plaže. Čak ni najnoviji Mekbuk od 7 somova evra koji mu je firma poklonila ne može potisnuti misao da je to čisto robovlasništvo. Eh da je barem konobar, kao njegov drug Stevan. Fin posao, nema stresa. Samo bakšiš, kokteli i karanje pičaka posle fajrunta. Šalje poruku Stefanu da uzme mesec-dva slobodnih dana, pa da obađu malo Vijetnam i karaju nešto kosooko za promenu.- Stevan (27) - konobar
Stevan radi sedmu godinu zaredom bez dana odmora. Kada dođe sezona terasa, Stevan smrša 20 kila u tri meseca jer jedan konobar pokriva 20 stolova. Naravno, on i čisti kafić ujutro i naveče, te ponekad skokne gazdi po burek i uplati mu tiket. Ponekad prespava u kafiću jer nema kad kući otići. Vidio poruku od Jovana, poslao ga u kurac i natočio još jedan dupli vinjak. Sebi, naravno.
Nesto jesti, grickati.
Ponekad se naziva i ruski kvas, iako se zna da su ga svi Sloveni pravili.
Piće koje može poslužiti kao pokazatelj kako se vešto i lukavo nameću sve loše stvari sa zapada, jer se masovno pio u baltičkim zemljama i na našim prostorima, a sada je tu koka kola.
Proizveden od prirodnih sastojaka - vode, šećera i žitarica, kvas kao i mnogo štošta na istoku, ima svoju dugu tradiciju i važi kao napitak dobar za zdravlje.
Ukus podseća na pregoreli šećer ali je blago sladak i blago gaziran.
Sa druge strane, na zapadu je proizvedena koka kola, sadrži pola kile šećera u jednoj limenci, fosfornu kiselinu, kofein i tajni recept ko zna kakvih veštačkih hemikalija. Izaziva zavisnost. Ukus i gaziranost su agresivni i dizajnirani da aktiviraju receptore u mozgu da traži još, pogotovo posle obroka kakav je burger ili roštilj. Reklamira se na svakom koraku jer to je još jedan u moru brendova sa zapada.
Skoro pa smo se odrekli svog tradicionalnog zdravog napitka i počeli da konzumiramo nametnutu crnu splačinu. Koka kola je toliko precenjeno piće a ujedno i razarač organizma i prirode oko nas zbog toga što se na svakih sat vremena proizvede toliko plastike za njenu ambalažu da je dovoljno da zagadi celo more i to je dovoljan razlog pametnom čoveku da je iz principa ne kupuje.
Ne radim za BIP
Ljudi koji rade isključivo u jutarnjoj smeni.
- Pesniče, što te nema na boksu?
- Pa nisam ja prvosmenaš da mogu da dođem na svaki trening.
Duboke gaće, domaćinke, velike kao FAP-ov volan.
Kaže se za nekoga ko ima izrazito veliku glavu, kao kaciga astronauta iz pedesetih, mada može da se upotrebi i za bilo šta drugo što je natprosečne veličine.
- Skidaj bre to, vrati mi naočare!
- Šta ti je, zašto se ljutiš?
- Sjebaćeš mi bre, pre neki dan sam ih kupio. Tebi treba neko da kupi one sa lastišem, glava ti je kao volan od FAP-a!
Obavezni natpisi na vratima privatnih radnji.
Mogućnost da svatko od nas postane dobar preko noći.
Vekovi razvoja raznih aspekata života doveli su nas do današnjeg haosa koji vlada. Gde postoji ogromna ponuda, širok spektar razonode gde se čovek oseća kao da je švedski sto ispred njega i baca se na sve strane, od svega uzima po malo. Kako hrana koju konzumiramo određuje naše zdravstveno stanje tako i sve ono što pustimo u mozak i čime okupiramo misli nam se kalemi na karakter. Kao da smo jedna stabljika koja može izrasti do nebesa i usput nam se nakači gomila parazita na stablo i usled toga stablo se krivi, težinom pada na zemlju i tu ostaje.
To je posledica kada dopustimo da nas sve ometa.
To i ne bi bilo tako opasno da ne živimo u vremenu gde je privatnost otišla u istorijsle udžbenike i gde sistem hiper kapitalizma, koji čoveka vidi kao masu za ceđenje para, proizvodi gomilu reklama, gomilu kratkih fraza. To je osmišljeno i proučeno, da ljudima dopru do nesvesnog, da dobiju uticaj na volju mase. Da ih nonšalantno navedu da kupe njihov proizvod koji im u većini slučajeva nije potreban.
To je postala zloupotreba čoveka radi profita, gde se gube sve vrednosti, gubi se empatija, ljudskost, sve se čini zbog novca, motiv života tih ljudi postaje novac. U očima gubi im se dubina, postaju prazne, kao da ih je duša napustila i ostavila telo da alavo hrli najnižim porivima i vrednostima.
Na žalost živimo u periodu kada sve to cveta, gde nas na svakom koraku truju reklamama, zaostalim frazama i gde masa ne razmišljajući van sistemski ustanovljenog okvira gubi svest gde živi, ko joj je prirodni neprijatelj i postaje lak plen surovog sistema.
Štite medvede, kurjake, orlove, majmune, mungose, samo poštenog čoveka keca kako ko stigne.
Citat Lepe Lukić iz filma „I bog stvori kafansku pevačicu“ iz 1972. Najviše ga koriste ljubitelji ovog plemenitog alkoholnog spirita. Može se tumačiti kao da pojam života ne može da opstane bez rakije. Korisnici ovog citata se, pored toga što vole rakiju, najverovatnije pronalaze u liku pevačice Lune (Lepe Lukić) po tome zato što ona ne može da živi bez rakije, te će te je u svakom drugom kadru filma videti kako nateže iz čašice.
Čiča Deki: seda za kauč jer se umorio od neke velike fizičke aktivnosti (npr. sečenja mesa za gulaš, čitanje novina, gledanja Formule 1, itd.), hvata paklu ruskih cigara i nateže čašicu poput teta Lepave
Čiča Deki takođe: „Uff sine, jebeš život bez rakije!“
Opis za devojku niskog morala. Dobilo značenje zbog toga što je kraljica Draga Majskog prevrata 1903. godine upucana preko 80 puta, samim tim su je "izbušili" pa otud izraz nevina ko kraljica Draga, bušna ko kraljica Draga itd...
Jaoo brate moj što je dobra ona Koviljka, otresao bih je ko ciga slinu
Nemoj brate, čuo sam da je ona nevina ko kraljica Draga
------------------------------------------------------------------------------------------
Jaoo kume ala bih uskočio u ovu Milanku ko ciganče u kontejner
Nemoj brate, ona ti je bušna ko kraljica draga, ko je stigao, ubacio ga je
Ili pretpostavljanje, ono što sve više ljudi radi jer zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da imaju moć govora. Toliko su moderan život i (anti) socijalne mreže sabile mozak u četiri unutrašnje strane ekrana da ljudi postaju zombiji, sabijeni u šemu i program modernog sistema, zaboravljaju da misle, zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da žive...postaju obična masa u ogromnoj cediljki kapitalizma, zatvaraju se u sebe, sužava im se pogled na život, tako zaglupljeni podležu propagandi i tonu u mrak.
Ne čitaj misli, ne pretpostavljaj, pitaj.
Objekat u kom se najčešće mole bogati a ispred kog se mole siromašni.
Postaje besmislena ako osoba ne zna šta hoće, a sa druge strane postaje dragocena ako osoba zna šta neće.
Ne možeš da ga uhvatiš ni za glavu ni za rep.
Zemlja koja u nedostatku razvijene privrede budžet puni taksama, kaznama i porezima. Slučajnost ili ne živimo u jednoj takvoj. Taman posla da se u Srbiji radi na razvoju i unapređivanju privrede, industrije, školstva i zdravstva, vlada ove zemlje konstantno usavršava zakone i propise ne bi li na razne načine punili svoj budžet.
A razvoj gore pomenutih je primetan samo na televiziji i propagandi pred izbore.
Parking servis, oko sokolovo, naplatne rampe, saobraćajna policija, radari, kamere, notari, izvršitelji...
Merna jedinica temperature pića. Ako je 'ladno ko guja onda je taman, temperatura ne mora da ide ni gore ni dole.
Radovan: Sinovac, dodaj jedan Zaječarac al da bude do motora.
Konobar: Evo ga čika Radovane, 'ladan ko guja.
Radovan oduševljeno opipava flašu, otvara je BIC upaljačem i eksira pola flaše uz podrig na kraju
Ljudi rođeni 1986. godine.
- Koje si ti godište?
- Osamdeset šesto.
- Da li je istina što kažu da ste svi vi iz černobilj generacije miutirali jer ste bili ozračeni dok ste bili još u stomaku?
- Znaš šta, ti što to kažu neka me malo povuku za rep.
