Epitet koji se pripisuje najčešće osobi koja ne podrzava nase tendencije, ili ne zeli da nas isprati u nekoj radnji.

Zakulisnim radnjama unapred završiti unosan posao i javno staviti svima do znanja da više ne pomišljaju na istu stvar. Na vreme izabrati ono što jasno i glasno želiš, tako da kasnije ne bude zabune kada sama finalizacija radnje bude na dnevnom redu, a ti ostaneš jedini kome je stalo do toga.

Devojka sa viškom muških hormona. Fizički izgled i nije toliko bitan za naziv ali je obično malo masivnija. Ljulja. Bitno je ponašanje, stav, držanje. Rkulja kad hoda trese se zemlja. Imaš osećaj kad bi te stegla butinama da bi te prekinula preko struka. Jednom rečju žena zmaj. Ima je od svake ruke, domaćića jedanput, pere, čisti, cepa drva ali joj to ne smeta da u isto vreme bude i dama. Jedno je sigurno, oko seksa sa rkuljom nema šale, daš dukat da uđeš u kolo dva ti trebaju da izađeš.

Skupina ljudi koja zajedno čini jedan imaginaran, ali krajnje respektabilan i talentovan sportski tim.

Најслабији део механизма званог стрпљење. Осигурач који држи мрак да не падне на очи.

Синдром испадања пизде и када је то потпуно непотребно. Неспособност поседовања квалитетних људских особина. Бежати и од детета са лилихипом или шареном лажом али увек искористити прилику да некога удариш док лежи разваљен од батине јер неће знати да си ти.

Prvo ti se kroz komplikovanu proceduru nude besplatno, a onda, hteo ne hteo, moraš da platiš da skidaš.

Kružni tok Slavija, ili neka druga random raskrsnica u špicu.

Odlična ideja, štaviše fantastična, ali nekako mi je draže lađenje jaja, i češkanje istih, dok u kafiću dok cirkam ceđenu krušku i šaltam teletekst, tražeći rezultate druge moldavske skvoš lige, nego da uradim nešto pametno.

Vrlo blisko povezano sa državnim poslovima. Mogli bi putevi da se poprave. Mogli bi, ali boli ih kurac.

Pitanje koje postavljaju ljudi nižeg rasta tokom koncerta.

Добро се најести. Прастари српски израз из времена када је боб био честа храна на нашим трпезама као једно од ретких изворних српских јела.

Jedan od negativaca dobro poznat ljubiteljima kultnog italijanskog stripa Alan Ford, mada ne toliko obožavan na ovim prostorima kao Superhik.
Napravljen je od gume, jelte, te mu je glavni adut sposobnost da menja lica i pretvara se u koga god poželi... Što ni u kom slučaju nije Isidora Bjelica.

Međutim, Gumifleks nije samo pomenuti lik iz stripa, već može biti i pravi čovek od krvi i mesa. Bez kostiju, doduše.
To je onaj koji se još od najranije mladosti izdvajao od svojih vršnjaka. Kao mali je padao sa stepenica na glavu ali se uvek volšebno dočekivao na noge bez ijedne zarađene masnice. U osnovnoj je bio školska luda jer je sa velikom lakoćom hodao na rukama, pravio zvezde, polizao svoj lakat i savijao prste pod uglom od sto stepeni. U srednjoj je na'vatavao radodajke na foru da može da zaveže nji'alo strave u čvor. Sirotice su tome i prisustvovale.
Pravu revoluciju doživljava jedne noći kada shvata da može sam sebi da oblajvi Mićka.
Međutim, tu se životni put prosečnog Gumifleksa račva. Većina njih osim svoje popuši i kurčinu života, odloži talenat u prašnjavu fioku i nikada mu se do kraja ne posveti.
Neki Gumiji odluče da spoje lepo i korisno - takvi se uglavnom viđaju po salama za fizičko, ili vode časove joge. Uz malo truda, oni uporniji debelo unovče talenat kao baletani/balerine ili se oprobavaju u putujućim cirkusima, izvodeći tačke vezivanja ekstremiteta u čvor.

Oficijelna valuta pripadnika romske populacije zaposlenih u Knez Mihailovoj ulici.

Mnogo veliki broj nečega, a ipak mnogo manji od 1.000.000

Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.

Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.

Traćiti vreme, dangubiti, svirati kurcu.

Стање пијанства у коме је кактус ружа, баба је девојка, а Миличић је бољи од Ентонија, Вејда, Боша и многих других.

Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.

Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.

Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!

Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:

Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše.
Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.

Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.

Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.

Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste.
U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.

Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...

Последње питање које пролеће кроз главу пре него што очима прешалташ на следећу. Погурано врелим летњима данима при којима је машта потпуно сувишна и непотребна ствар. Све фино сервирано, ту на пљувомет. Прозирни кинески гајтани за сисодржаче (уколико их уопште и носе), притискају ознојена, младежима украшена леђа, сисе које само што те не погледају брадавицама, свеже обријане ноге о које се одбија жарка сунчева светлост, са тих нежних, крхих, жељених тела одише мирис кокоса, бора и читавог "Браво" мултивитамина. Стопала спакована у платнене сандале, фут фетиш, фак јеа.

Посматраш, бесан си на себе што у таквим моментима не фантазираш, јер заправо и нема потребе да фантазираш, па себи поставиш једино питање на које не знаш одговор.

Послушник. Ропче немилосрдног система. Најбезвреднија фигура у игри живота; Прашинар.
Eвентуално послужи као топовско месо, или претходница која ће се драге воље прихватити улоге колатералне жртве, док значајније фигуре вуку своје потезе.
Тек понеки, понекад, гдегде успе да окошта, придигне се и домогне више касте, али мала двојка је у шпилу само једна - стога ће пион по свој прилици и остати ништак, а временом и заволети своју потлаченост.
Напослетку, еволуција ће учинити своје и од њега створити правог пундравца, страственог чмарног паразита моћних.