Boj na Kosovu. Miloš Obilić probada Murata. Opšta gungula.

Neko iz mase: Zašto mu nisi oduzeo nož!
Josif Tatić: Mislio sam da ima samo koplje.

-E, da vidimo gdje će ko da sedi... Znači, kum, djever, kuma... sto do njih idu Markovići i Savići... i ovi sa ujakove strane.
-Ma koji Markovići, jesi lud!? Oni ne pričaju sa Savićima... još od kad su im pozajmili neke pare, a ovi nisu vraćali... ne valja, razmještaj ponovo.
-Aj da idemo onda sa konstantama, ko je siguran?
-Tetka Anđa i njeni za sto broj 7, tu ima još 3 mjesta, koga bi mogli, a da nije Bog zna ješan, jer od teča Đura neće stići ni da zameze.
-Mogao bi onaj tvoj mršavi, čupavi drug, što se oženio prošle godine, pa taman nek dođe s nevjestom.
-Vlado? Ma on jede ko da je progutao pantljičaru, samo što mu se ne primjećuje... a i on je metalac, tetka bi ga izludjela sa svojim glasom kad počne da neuspješno oponaša Zoricu Brunclik.
-Huh, ajd' onda da vidimo ovaj sto najbliži wc-u, tu moramo strika Miloša, znaš da ima slabu bešiku... i tu imaju jos 4 mjesta, mogli bi Vasiće, šta misliš?
-Vasić Milorad? Onaj što na svadbu ide ko na Vukovar '92... On mora negdje blizu balkona, inače će nas pobiti ko zečeve kad okroji iz kalaša... Njega stavi pored ovih mladinih za stolom broj 12. To joj je neki teča što je neko mudo u ministarstvu, vladajuća partija, pa taman da zagovara Milorada prvih par sati.
-Gdje ćemo ujka Veljka?
-Što dalje od pevaljke, inače će nam ujna Vesna jebati sve po spisku... kod Sanje na svadbi je ostavio 2000€, da je ona morala ići i vaditi stotke ciganima iz trube.
-Znači na drugi kraj sale, samo ne smijemo pored Jankovića, onaj Veljko mali im je napumpao 'ćerku, pa strkao za Italiju... znači dijagonalno, na maksimalnoj udaljenosti od muzike i Jankovića, sto broj 21.
-Ok, Krstiće... milu li im majku, odmah pored ulaza... ko i oni nas kad su ženili sina. I da im se sarma servira 'ladna. Zabilježi to pored imena...
-Dobro, Šehoviće, Mulaomeroviće i Muslimoviće za ovaj sto, da se služi goveđa pršuta... al onda moramo maći Krstiće sa stola pored, inače onaj bilmez cijelo veče ima da naručuje četničke pjesme.
-Dobro, pomjereno, ko ti je ovaj Vuković? Đe ćemo njega?
-To mi žirant jebo te! Tu pored kuma odmah... ili... umesto kuma.

" Opet me ona Dementijeva pitala čiji sam! "

И хлеб купујем испод жита!

Види ове беспосличаре, по цео дан само цевче пиво! Боли њих курац!

- Брате, размишљам нешто скоро... Знаш ли ти какав ћу ја отац бити?
- Какав?
- Најбољи! Деца ће ме обожавати, просто видим то.
- Хехе, а и ја сам размишљао о томе. И ја ћу да будем баш до јаја ћале.
- Хехе. Кад клинац порасте мало, па играм фудбал с њим. Па уземем годишњи, одведем жену и децу на море. Па се купамо тамо, водим клинце на сладолед, учим их да пливају...
- Е, то ти је живот.
- Да. Па после кад порасту, водим их у школу, помажем им око домаћег. Па усмерим дете ка спорту, да се развија правилно. Вероватно неко пливање, тако нешто. Хоћу и да буду самостални. И после исто тако, нећу да им браним да пију и пуше. Нека их, тако сам и ја кад сам био млад.
- Е јес, да пуше.
- Па шта, брате. Провалиће они да не ваља то.
- А шта ћеш ако будеш имао само женску децу?
- Што?
- Па, брате, оно... Замисли имаш сина, па га видиш како шета неку цуру. Све ти дође мило. Па још дође код тебе и каже ти: Ух, ћале, како сам јебао ону малу ноћас! Хехе, син је то!
- Хехе, истина...
- А замисли дође ти ћерка тако, па ти каже: Ух, ћале, како ме Пеца одвалио од курца синоћ, још ме пичка боли!
- Добро, бре, сељаку један! Па нећеш тако с дететом да причаш! Јеботе, какав си ти ретард...
- Ја ти озбиљно причам. Зато ја нећу женско, само мушко. Теби свеједно?
- Нормално.
- Е, а замисли онда дођем ја за викенд код тебе с децом. Нисмо се видели десет година. И ту роштиљање, пиће, зајебанција, а овај мој мали увати твоју ћерку и убије је од курчине, тако да јој...
- Ало, бре! Ти гледаш да ти развалим ту вилицу погану?!
- Шта ти је?
- Шта шта ми је! Шта шта ми је! Кога да јебе твој син!?
- Брате, ти си пуко. Зајебавам се, кој ти је курац!
- Па шта се зајебаваш с тим, није то за зајебанцију. Јеботе...
- Ти ко да истина имаш ћерку.
- Ма јеби се.

краћа пауза

- Он да јебе моју ћерку...
- Још размишљаш о томе? Рекао сам ти да сам се зајебавао.
:имитирајући глас саговорника: - Мој син јебе, њењењењење, јебач, њењењењење.
- Ц, који си слепац.
- Ти си слепац. Твој син јебач! На кога?! На тебе? Ти си јебао задњи пут док још евро осамдесет динара био! Следећи пут ћеш да јебеш кад опет буде био осамдесет динара! Значи никад!
- Пуши курац, јебала те деца.

DA LI BI PRALA NAŠE GAĆE, MAČE?!
DA LI BI PRALA NAŠE GAĆE, MAČE?!
NAŠE GAĆE!

"Znači, Miodraže, Vaša specijalnost su sovjetski avioni II svetskog rata. Pa, hajde onda da poletimo, što bi se reklo, hehehe. Prvo pitanje glasi..."

- Možemo li da počnemo intervju?
- Jao, čekaj sekund... Samo da naručim kafu... Ostao sam jutros do 5 u Teatru brate, Mia pevala, razbio sam se kao Ejmi Vajnhaus u Beogradu, a još sam trening imao u 8, znači glava mi k'o bubanj državne lutrije Srbije. Mile. Mile bre! Daj meni jednu gorču i gospodinu novinaru šta pije.
- Mineralnu vodu, hvala.
- Uzmi bre nešto jače, ne boj se, ja plaćam sve, znam ja da ste vi novinari sirotnja. Ko bre sirotinja, daj pet karata! Ahahahahah, znaš taj film? Mnogo vrh brate.
- Da... Nego, da krenemo.
- Stani, zvoni mi mob. Jao, ona ribica što sam sinoć 'teo da je zveknem. Šta sad oće? Proš'o brzi voz srećo, nema kod mene cile mile Kitić, hehe. Ignore. Eee, tako... Ae, sve okej, pitaj.
- Dakle, krenimo od početka. Rođeni ste u Krnjevu. Tamo ste i načinili svoje prve fudbalske korake, zar ne?
- Ma da, nego to moje Krnjevo nema fudbalski tim, selo k'o selo, njive i livade. E, zato odem ja u Veliku Planu i tamo me registruju u Moravu. Ne u reku, nego u fudbalski tim, haha. Odmah se videlo da sam daleko talentovaniji od onih ljombera, gledali me skauti Ofk-e, pa nastavim karijeru tamo, da bih posle godinu dana prešao u naš najveći klub. I eto me tu gde sam sad.
- Da li se još družite sa drugovima iz detinjstva?
- Da. Video sam ga baš pre jedno tri nedelje. Popili piće, ja častio naravno.
- Naravno. Postali ste popularni praktično preko noći. Traže li Vam autogram na ulici kad Vas vide?
- Ma traže, traže, kako da ne. Ne samo to, uzmu mi ponekad i klupski šal, dres, kapu. Još samo fali kuću da mi uzmu, što bi rekla moja prijateljica Ceca Ražnatović, hahaha.
- Pa prija li Vam ta populanost?
- Znate kako, ne mogu reći da ne prija. Ali ja i dalje čvrsto stojim sa obe noge na zemlji, ne zanosim se previše, sve što sam postigao u životu, postigao sam jer sam bio uporan i skroman i nameravam takav da ostanem do kraja života. Čekaj sekundicu. Mile! Aj leba ti daj mi onaj moj viskić da malo pročistim grlo i ako možeš preparkiraj mi BMW-a na gazdino mesto, jebu me oni komunalci svaki dan.

Ko je pustio tihomira, jebaću mu sve po spisku?!

Marun: Pajo, šta misliš o onoj maloj Višnji? Slatka je, zar ne?

Pajaga: Jeste slatka, ali ipak nije moja voćka rakije.

- E što je sinoć bilo štogod.. Mita se razvalio, došlo i do tuče ma haos živi bio.
- Di ste bili? U centru?
- Ma jok, na čučavci kod Tozine radnje.

Рандом кокошка: Јааао, Марице, па како си јаоо нисам те видела сто година! Ааа како ти је порастао син, а има и косицу, јоој како је сладак види га само!
Кева: Јааао па да, еее а кад се сетим како сам му говорила Саша сине иди се ошишај а сад му је баш лепа косица и баш девојке трче за њим стално, ево баш јуче је довео једну кући и баш је фина била, каже и она да је баш сладак са косицом...
Аца Селтик: Ај у пичку материну више, одо да се ошишам на земунски.

Jedina delotvorna metoda ućutkivanja:
Ne pričaj sa njim, zabodi ga.