Kada ne vidiš poentu, smisao, svetlo na kraju tunela, kada su kratka svetla prekratka, kada deca po ulicama bacaju plastične omote od čokoladica, i kada kilogram svinjskog buta skoči na 1000 dindži.
Što pre dođemo, to bolje, jer ćemo bar znati gde smo.
Tog jutra, mladi Džibrahudin, prilikom brijanja svojih brka koje bi mogao obrisati i gumicom, nehotice je napravio tanak rez iznad svoje usne. Odmah se ukazala crvena linija, i Džibrahudin zastade. Spustio je brijač koji je držao u desnoj ruci, poput revolveraša koji se predomislio. Par trenutka je ukočeno gledao ka ogledalu u svoj lik, prateći kako crvena linija postaje sve deblja, dok se na njenoj sredini konačno nije formirala kap koja krenu preko usne. Vrhom jezika je posegao za kapljicom, a onda je uvukao jezik i dodirnuo svoje nepce. Metalni ukus krvi podsetio ga je na prvu čarku u školi kada je Rašidu uz osmeh lupio čveger, a ovaj to nije shvatio kao šalu.
----------------------------------
- Rašide, za večeras sam hteo da izgledam lepo, ali posekoh se, vidi sranje.
- Žurio si, a? Koliko si opasao?
- Šest kilograma. Čistog.
- Izvini za ono u školi, nešto sam se setio toga jutros kad sam se umivao.
- Ma... ja sam to davno zaboravio. Hajdemo, sad je najveća gužva na pijaci.
