A gde mi to idemo?

Тог јутра, млади Џибрахудин, приликом бријања својих брка које би могао обрисати и гумицом, нехотице је направио танак рез изнад своје усне. Одмах се указала црвена линија, и Џибрахудин застаде. Спустио је бријач који је држао у десној руци, попут револвераша који се предомислио. Пар тренутка је укочено гледао ка огледалу у свој лик, пратећи како црвена линија постаје све дебља, док се на њеној средини коначно није формирала кап која крену преко усне. Врхом језика је посегао за капљицом, а онда је увукао језик и додирнуо своје непце. Метални укус крви подсетио га је на прву чарку у школи када је Рашиду уз осмех лупио чвегер, а овај то није схватио као шалу.

----------------------------------
- Рашиде, за вечерас сам хтео да изгледам лепо, али посекох се, види срање.
- Журио си, а? Колико си опасао?
- Шест килограма. Чистог.
- Извини за оно у школи, нешто сам се сетио тога јутрос кад сам се умивао.
- Ма... ја сам то давно заборавио. Хајдемо, сад је највећа гужва на пијаци.