Rečenica koja ubija u pojam i najsigurnije u sebe; ne zbog toga što si u nečemu pogrešio, nego što roditelji oduvek trube nad glavom, kako je neko drugi bolji od tebe, kako taj neko ne nervira svoje roditelje kao što ti činiš, ...
Ne znam ni sam zašto, ali mi se čini kao da oni to rade namerno, srozavaju sve tvoje uspehe, jer je taj neko bio malo bolji, tako da se i dotadašnji uspesi pretvaraju u neuspehe, u tili čas...Možeš da osvojiš i Nobelovu nagradu, ništa ti ne vredi... opet je taj neko ispred tebe...ti si samo mali picopevac, koji ponekad uradi nešto dobro, ali to nije ni mali deo pokrića onog što si uradio loše... Taj drug, iako pije, drogira se, i ide vanredno u školu, ostao je upamćen u glavama tvojih roditelja kao radan, vredan dečko, koji je dobio 5+ na testu u prvom razredu, a ti samo 5... "pa što se ne ugledaš na njega", "kako on može", samo su neki od primera koji ti se urezuju u glavu, i tako se generacijski prenose sa kolena na koleno, jednostavnim nezadovoljstvom u decu, u koju su roditelji razočarani, iako se neretko dešava da ista ta deca uspeju mnogo više u životu, od njihovih roditelja.
Keva: Već dva dana cepaš ta drva, k'o da ima ne znam kol'ko! Sve to samo da ne bi učio!
Ja: Majka, 12 kubika drva, da sam Bog otac ne bih mogao da utovarim sve za dan! A i danas je subota, imam za učenje još dva dana!
Keva: Ma nemoj, a kako onaj tvoj drug, kako je on utovario sve? Aa?
Ja: Ko, Dušan Covpa? On utovario? Kevo, oni se greju na struju još od pre rata! On misli da je sekira od glagola sekirati, ništa teže od miša nije podigao u životu!
Keva: On je zlatan dečko, a ne ko ti, on se nikad na majku nije drao!
Ja: Šta drao? Ma on je hapšen zbog nasilja u porodici, prodao sve iz kuće, izlazi na uslovnu za dvaes dana!
Keva: Ne znam ja, znam samo da je on uvek bio bolji od tebe u školi!
Ja: :U sebi: Kud dobih 4 u prvom razredu, 'bem mu Sunce ludo... Probi mi glavu ceo život!
