A nekad si mogao banuti nenajavljen

Jahao je na umornom doratu, kome je krvava pena na brnjici sve manje bivala penom a sve više svežom tamnom krvi. Imao je dve strele u sebi, jednu u butini, jednu u slaboj tački oklopa, izmedju rebara i pazuha. Štit sa obeležjem njegove kuće, crni hrast na žutom polju, izgubio je pre dvadeset liga.

Drumski razbojnici su ostali drski i neustrašivi, iako se buktinja rata već mesecima pretvarala u nejaki žar.

Kiša mu je dobovala po verižnjači, odora ispod nje mokro se slepljivala uz ranjeno telo.

Sati grozničavih snova i klackanja na konju. Buncanja. Ili su to bile godine?

I onda, odjednom, zamak. Koliko god ubedjivao sebe da je to vrućica, fatamorgana i opsena. Mali i stameni zamak, sa spuštenim mostom preko šanca je bio tu. I na bedemu zastava, besni jazavac na zelenom polju. Zamak ser Tagarta. Njegovog starog i vernog prijatelja.

Polumrtav udari po kapiji, razdra se zadnjim mrvama snage MILOOOOST

--------------

-Burazerče aj neki drugi dan, ljubim te, skinusmo sad s Jelenu Sons of Anarchy malo da se opustimo, a i pozitivni smo bili ovi dani, ništa nismo stigli da čistimo, bedarica mi ovako u lom da te primim. Aj ljubi brat.

---------------

MILOOOOOST

Sledeće što je čuo je vriska konja koga je strelica samostrela pogodila između očiju. Konj se prope, on padnu s mosta u šanac. Strelica namenjena njemu, došla je kao poklon.