Реченица којом саговорнику указујемо да не уважавамо никакво оправдање за његово незнање и погубљеност у одређеној ситуацији.
Горе наведена цртица је испуњена одређеном глупошћу коју одређена особа одлично обавља. Помиње се искључиво ради поређења битне и небитне ствари у животу, чиме особи набијамо на нос незнање и постижемо следећи ефекат:
1) особа се пита да ли је управо та њена најбоља страна битна колико и дата активност; схвата поенту и поправља се.
2) особа не размишља о крпљењу, већ наставља са радњом, не би ли је брже-боље завршила. (у оваквим ситуацијама је вршење радње још горе него у почетку)
3) особа те тера у курац и одлази.
-Миланче!
-Ој чика Дуле?
-Оди да помогнеш око угља, леба ти.
-Па знате, ја...
-Дођи, нисам те питао шта треба и кад треба!
-Ево ме.. :дрхтавим гласом:
-Узми дедер лопату па полако.
-Ево ме.
-Лопату Милане, не мотику!
-Аха, ево, ево.
-Е тако, сад знаш посао.
-Знам, знам...
-Милане, не држи се тако лопата.
-Да, да, свакако. Моја грешка.
-Ооо јебем ти лебац, па како мислиш тим дрвеним делом да утовараш угаљ мајку ти твоју?! Окрени је! Ти к'о да никад лопате ниси видео.
-Чика Дуле, ја... овај...
-Шта?! Певај!
-Ја ово никада нисам радио, не знам.
-Не знаш?!
-Да, не знам. Јебига.
-А знаш да играш оне игрице по цео дан, то знаш! Слушам те бокте у касне сате, не можемо ја и жена да спавамо!
-:мук:
-А ћале ти је само такав радник био, сунце ти твоје!
-Изгледа сам на маму.
-Ма ћут'. :окреће број:
(...)
Рајко?! Ти ли си... наручуј сутра пет тона угља. Не, не, него мали мора да вежба, вратићемо сваки грам!
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Pozno sam te po pisanju. +
Drago mi je :)