
Бабља секција на клупици на ћошку. Прекрштене руке, прекрштене ноге, заселе, скенирају околину и размењују утиске.
Не мичу оданде (сем кад морају поради себе), па опет боље знају све аброве, шта се дешава и ко је кога, него они млађи који, као, воде некакав друштвени живот и нешто циркулишу. Кад неко наиђе, па их пита нешто, оне смерно, са недужним изразима лица, одговоре „не знааамо”, а кад уљез одмакне, оне оплету по њему, извлачећи му мрље из биографије до шестог колена уназад.
Како успевају да све то сазнају не мрдајући са оне клупице по цео дан - остаје мистерија. Штета колики ту потенцијал за обавештајне активности остаје неискоришћен од стране државних служби.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ja tipujem na bablji cinizam. Mi mislimo da imamo puno slabosti, ali babe već znaju da smo seronje koje padaju na dve, tri osnovne. Uz par preslagivanja kockica, slika je tu.
Тачно, бабе знају форе на које људи падају, а имају савршене механизме да се праве блесаве и да на кварно изгурају своје. Искуство које не треба потцењивати.