Бабља секција на клупици на ћошку. Прекрштене руке, прекрштене ноге, заселе, скенирају околину и размењују утиске.
Не мичу оданде (сем кад морају поради себе), па опет боље знају све аброве, шта се дешава и ко је кога, него они млађи који, као, воде некакав друштвени живот и нешто циркулишу. Кад неко наиђе, па их пита нешто, оне смерно, са недужним изразима лица, одговоре „не знааамо”, а кад уљез одмакне, оне оплету по њему, извлачећи му мрље из биографије до шестог колена уназад.
Како успевају да све то сазнају не мрдајући са оне клупице по цео дан - остаје мистерија. Штета колики ту потенцијал за обавештајне активности остаје неискоришћен од стране државних служби.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ja tipujem na bablji cinizam. Mi mislimo da imamo puno slabosti, ali babe već znaju da smo seronje koje padaju na dve, tri osnovne. Uz par preslagivanja kockica, slika je tu.
Тачно, бабе знају форе на које људи падају, а имају савршене механизме да се праве блесаве и да на кварно изгурају своје. Искуство које не треба потцењивати.