Vreme kada čekate da da postanete nezavisni,da napokon odrastete,da budete shvaćeni ozbiljno,medjutim kada to isto vreme prodje jedino što čekate jeste smrt.
Nije tačno da nakon adolescencije ljudi samo čekaju smrt.
Ja, evo, ne znam nikoga ko želi da umre u dvadesetima, ili tridesetima.
Zbog toga je bilo NE, da ne bih napisala da je glupo.
Aha. Ali tada si izgradjen. Opet zelis da se gradis.
Zar mislis da se ljudi ne zele vratiti nazad? Zele,boje se.
Tvoja definicija ne govori ni o kakvom vraćanju, ni o želji za građenjem, nego:
NE. I gotovo.
Ajmo ovako: da li TI jedino čekaš smrt, sada?
E, pa znam ja da jesi... :)
Ali, kako onda TI znaš da se poslije čeka samo smrt?
Vidiš da je nelogično, da ne kažem...
Meni je ovakav pogled na zivot veoma jadan, toliko jadan da moram da ostavim komentar.
Najbolje godine dolaze nakon adolescencije, prozivljavas mladost kao covek, a ne kao derle. Da posle 18-19 nemas za sta ziveti, mogu biti misli samo emo deteta, ili nekoga ko je psihicki nestabilan.
Veoma crno, toliko crno da nije za zajebanciju. Roknuo sam minuscinu u punoj duzini.
I ja sam to crnilo pokušala da izbijem, al ne da Dankan... :)
Slavim postadolescentsko doba svakodnevno!
Tmurni ste...zaboravili ste kako je u tom periodu sve izgledalo. Devojka razmišlja u dobrom pravcu, samo što još koraka predstoji, da bi se ideja smrti vrlo spontano izbegla. Možda neki nikada i nisu porazmislili u tom "pravcu" (mrzi me da se raspisujem), pa uživaju u svom neznanju do kraja života. Komercijalni Predahu, ne brini...upoznao sam (konačno) čoveka koji puni 50 za koji dan, i i dalje se svakodnevno bori protiv inercije i neznanja; čitavog svog života - on uči dalje! I zato i jeste moj učitelj, i učitelj nas koji ćemo nastaviti da postavljamo pitanja dok ga ne iscrpimo sasvim. Ako jedno možemo da naučimo od njega - to je da ne prestanemo da učimo (znam da ume da se zacrni, ali srešćeš ljude...istraj; ja ne želim da se vratim nazad)
Definicije su ti dosta tmurne...naravno, ne kažem da je to loše, najviše cenim dobru dozu sarkazma, hejta i melanholije, ali kod tebe ima samo melanholije.
Okej je da se na Vukajliji istresaš i pišeš o onome što te opseda, ali još si mlada da bi razmišljala o takvim stvarima (smrt i tako to).
Mada, čini mi se da samo u tom uzrastu i razmišljamo o tome, posle nas baš boli uvo.
Ne.