Svi smo se mi muškarci našli u prilici kada je naš najboji prijatelj bio izgubjen bez ikakovog traga i naznaka da će se ikada ponovo pojaviti .Agonija počenje izaludnim traženjem po 100 puta na jednim istim mestima preko čupanja kosa i psovanje odprilike 99% Materijalnih čestica(Kauč ,jastuk ,vetrina televizor pa i naseg najboljeg priljatelja upravjača) i spiritulnaig (Boga,Slavu kolač.....)Ko bi pomislio da nešto tako divno nam može nanesti toliko bola i agonije ali sve se naravno završi osećajem blaženstva kada posle Nedelju dana ručnog menjanja kanala sasvim slučajno ispod duseka ugledaš prepoznatljvi oblik svog nejbližeg priljatelja .
