Врхунац сваког камповања, концерта на отвореном и ноћног роштиља у природи. Наиме, када на Ади, у ноћи пре првог маја, у атмосфери хунског логора, где су једина светла она од ватри, где комотно можеш неког да покрадеш, пребијеш, појебеш (или сва три), а да га више никад не сретнеш у животу, а полуголи дивљаци чупају пањеве и доносе их у камп да би имали где да насекирају сланину, у младом јуноши проради херојска крв ђеда везисте и прађеда економа која му налаже да штурма на неког и откине му главу.
Сад, откидање главе је у пракси добра ствар, али на младог ратника обесхрабрујућe делује чињеница да у пакету са главом неретко иде и стотинак кила мишићне масе, сасвим расположене за културне преговоре пендреком по ребрима. Како откидање главе испада из комбинације, а крвожедност после другог лимун пива се не смирује, берсеркерски нагон мора бити намирен на други начин.
Негде у шуми:
А: Бије ми се неко, ај' бијемо оне металце?
Б: То су металке.
А: Још боље! Ај' бијемо оне металке?
Б: Нека хвала, она велика изгледа као да је гладна.
А: Ај' трчимо?
Б: АЈ!
трче 20 метара и деру се
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Хахахаха... Који пример ЈУ! :) +++
gladna ahahahahaha