Aj' trčimo

Врхунац сваког камповања, концерта на отвореном и ноћног роштиља у природи. Наиме, када на Ади, у ноћи пре првог маја, у атмосфери хунског логора, где су једина светла она од ватри, где комотно можеш неког да покрадеш, пребијеш, појебеш (или сва три), а да га више никад не сретнеш у животу, а полуголи дивљаци чупају пањеве и доносе их у камп да би имали где да насекирају сланину, у младом јуноши проради херојска крв ђеда везисте и прађеда економа која му налаже да штурма на неког и откине му главу.

Сад, откидање главе је у пракси добра ствар, али на младог ратника обесхрабрујућe делује чињеница да у пакету са главом неретко иде и стотинак кила мишићне масе, сасвим расположене за културне преговоре пендреком по ребрима. Како откидање главе испада из комбинације, а крвожедност после другог лимун пива се не смирује, берсеркерски нагон мора бити намирен на други начин.