Vrhunac svakog kampovanja, koncerta na otvorenom i noćnog roštilja u prirodi. Naime, kada na Adi, u noći pre prvog maja, u atmosferi hunskog logora, gde su jedina svetla ona od vatri, gde komotno možeš nekog da pokradeš, prebiješ, pojebeš (ili sva tri), a da ga više nikad ne sretneš u životu, a polugoli divljaci čupaju panjeve i donose ih u kamp da bi imali gde da nasekiraju slaninu, u mladom junoši proradi herojska krv đeda veziste i prađeda ekonoma koja mu nalaže da šturma na nekog i otkine mu glavu.
Sad, otkidanje glave je u praksi dobra stvar, ali na mladog ratnika obeshrabrujuće deluje činjenica da u paketu sa glavom neretko ide i stotinak kila mišićne mase, sasvim raspoložene za kulturne pregovore pendrekom po rebrima. Kako otkidanje glave ispada iz kombinacije, a krvožednost posle drugog limun piva se ne smiruje, berserkerski nagon mora biti namiren na drugi način.
Negde u šumi:
A: Bije mi se neko, aj' bijemo one metalce?
B: To su metalke.
A: Još bolje! Aj' bijemo one metalke?
B: Neka hvala, ona velika izgleda kao da je gladna.
A: Aj' trčimo?
B: AJ!
trče 20 metara i deru se
Хахахаха... Који пример ЈУ! :) +++