Рећи овако нешто је тотална глупост. Ако смеш да се некако изразиш, онда се и изразиш баш тако, а ако не смеш, онда јебено ћутиш.
- Ако смем да се тако изразим, мислим да уствари ни...
- Смеш.
- А?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
To su dve proste rečenice, a ne sintagma.:)
Anyway, +
Koје су тачно две реченице? Хајде напиши тачно које су две реченице.
Значи напиши прву реченицу, па испод напиши другу реченицу.
Ај за сваки случај сам је преформулисао. Нема везе :)
Ако смем - 1
да се тако изразим - 2, зависна, изрична (ваљда, зарђала ми је мало граматика)
:)
Па јел није све ово заправо једна зависна реченица:
"Ако смем да се тако изразим, ноге ти се мало осећају."
Значи, не само овај део "Ако смем" (кондиционал, услов),
већ и цела реченица (Ако "А", онда "Б").
'бем ли га... :)
Чим имаш глагол у личном глаголском облику, а то је у оба случаја овде презент, онда он врши функцију предиката, и то је онда засебна реченица. Глагол "смети" је фазални глагол, и треба му допуна која је овде у виду реченице.
Када би било нпр.
Ако се смем тако изразити/Ако се могу тако изразити... Онда је то једна реченица са сложеним глаголским предикатом. :)
Можда се и варам, али ја мислим да је то било тако. Небитно у сваком случају. :)