Beer fest, 16.08.2006. Pije se pivo na sve strane, na video-bimu fudbaleri Srbije pobedjuju Cesku 3:1, a gol postize (za vecinu anonimni) Aleksandar Trisovic. Nema onog ko nije prokomentarisao da se radi o sjajnom fudbaleru.
Prodje par dana i Aca stize u Srbiju, i to pravo na Marakanu. Liga sampiona je bila vidljiva iako sezona nije pocela, cim je on resio da dodje.
I onda smo videli pravo lice decaka. Bledo, bledje, zaslepljujuce bledo. Covek je igrao, blago receno- ocajno.
U Zvezdi je ulazio sa klupe, ili nije ulazio uopste, ali zato, u reprezentaciji, pod vodjstvom Baskijca Klementea i veselog Zvezdana Terzica, decko je imao zagarantovano mesto u prvoj postavi!
I svi smo to komentarisali, sami sebe zbunjivali i dovodili u pitanje sopstveni sud o fudbalerima i fudbalu uopste (U prevodu na narodski- ko koga jebe ovde, bre). Kao da sabiramo 2 i 2, ali nismo sigurno u rezultat jer nas uciteljica cudno gleda.
Uvodjenje sina Ilije Petkovic u reprezentaciju nasuprot ovom je bozanstven potez.
Radi se o sjajnom fudbaleru koji samo nema tehniku, brzinu, ideju, a pogotovo centarsut.
Svaki put kada je imao priliku da centrira, svako od nas ko voli fudbal je pomisljao u sebi "Evo ga, sad ce napokon da je podigne kako treba, evo gola!", ali Acika nas je u 99% slucajeva demantovao.
Aleksandar Trisovic- dokaz da korupcija nema granice
