Osim Srbljanovićke i njenog badass očajnički-želim-kurac-ali-sam-suviše-kul-za-njega pogleda, i one pesme od Ace of Bace o nekim bebama koju ne možeš da izbiješ iz glave danima iako te neopisivo nervira, ne uspevam da se setim iritantnije pojave od ovoga. Škola glume gospođice Flokhart svodi se na besomučno izvođenje nepotrebnih telesnih pokreta, mlataranje rukama i krivljenje usta, unezvereni pogled i čitave dve facijalne ekspresije koje se smenjuju u zavisnosti od toga da li je situacija dramatična ili ultra-dramatična. U kombinaciji sa neverovatnim OMG zapletima dobija se ultimativni "HEJ, VIDI ME KAKO SAM ZANIMLJIVA!" efekat, koji su veoma uspešno prihvatile i beogradske dilberke.
Stil glume muške postave se svodi na to da glumac bude dovoljno isfeminiziran da nije strejt, a opet nedovoljno simpatičan da bi bio gej, te je do poslednje epizode neizvesno na koju stranu svinguje nadareni Greg.
Preteča ovog glumačog pokreta (u nešto agresivnijem obliku) su Ališa Silverstoun (ona mala što liči na Riz Viterspun) sa klasicima kao što je Clueless ("Memoari jedne glupače") i možemo im zahvaliti za astronomski uticaj na formiranje "look"-a i "appeal"-a američkih ziljuša, a koji sa dvadesetak godina zakašnjenja usvajaju i njihove beogradske drugarice.
Evolutivni lanac nastavlja Greys Anatomy sa muškim likovima u nešto heteroseksualnijoj varijanti i jednom glumicom podnošljivog umeća, što je ipak nekakav korak napred. Izlaganje ovoj pojavi duže od 5 minuta dovodi do takve agresije na intelekt da Will&Grace maraton žrtvi deluje kao grčki teatar, a reprize Pavićevih kreacija gotovo podnošljivo.
MENJAJ KANAL, MENJAJ KANAL BRZO!!!
