Личи на паралелни универзум, али није. Универзум је свеопшти и свеобухватајући, док се реалност дешава само из угла једног посматрача. Лични паралелни универзум, нека буде тако одређен.
Алтернативних стварности има безброј. Свака одлука у животу просјечног посматрача од једне направи двије реалности: једну, стварну и другу, алтернативну. Само прву доживљавамо као своју, а све друге занемарујемо. Сваком одлуком настаје све више реалности, а само стварна опстаје. Оних других се сјетимо само у неким другим тренуцима, постављајући себи питање шта би било да се нешто десило другачије.
- Што си сморен, видиш да се сви веселимо што је Сашка уписала факултет?
- Знам. Ал' ја нисам.
- Па шта ћемо сад, немамо неки избор зар не? Тебе чека брента, њу факс.
- Кретен сам. Требало је да је позовем онда... Требало је да више учим... Да радим нешто корисно...
- Ајде човјече. Да ти каже нешто твој другар... У неком другом... паралелном универзуму... Ти и Сашка већ имате дјецу, знаш? Хехехе.
- И шта сад?
- Па видиш, да си шта друго одлучивао, то би могао да буде овај универзум... Да си оставио цигаре, да си мање времена проводио иза школе, а више у њој...
- Не серендај ми ту него прослиједи ту ракију. Шта си је стис'о ко деда малољетницу?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Kao da ti se javila ideja, a onda si po svaku cenu morao nešto na tu temu napisati. Bolje su ti prethodne mnogo. Interesantnije makar.
Konstantno sam inspirisan, i piše mi se. Ispalo je dosta usiljeno, šta ću...
Vrlo lepo razmišljanje! +++
Fala Stevčo, podsjetio si me na lijepe dane nekadašnje, kao i na ovaj genijalan izraz