Расејани љубавни филмови који се пуштају на нашој националној телевизији недељом у девет увече. Говоре о патетичној потреби главног лика за незаситом пичкетином и његовом немогућношћу да до ње дође. Филмови су крајње досадни услед суморне радње без много акције, у крајње опуштеној атмосфери. Како су се сви нагледали оваквих филмова и мање-више могу да предвиде крај, гледати филм значило би прокоцкати два сата живота. Тако је недеља, од дана одмора када је по неписаном правилу ТВ програм најквалитетнији, постала дан који наговештава понедељак својим тужним и потпуно незанимљивим филмовима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
istina :D