Tip filma koji toliko obiluje klišeima, i od starta se vidi da će da završi hepiendom i kao Amerikanci su spasili svijet, da ga to čini tolikom limunadom da se to jedva može podnijeti.
Pa ipak uprkos svemu tome, fascinira vas svojom napetošću i dramom i drži vas uz ekran, i na kraju vas napuni toliko nekim pozitivnim emocijama i jeftinom katarzom, da mu ipak ne možete odoliti.
- Jaooooo... i sad će se on kao sam raznijeti sa bombom na asteriodu da spasi svijet...
- Ma da gistro... koje Američko sranje... (a ovamo suza se otela i klizi niz obraz)
