Ukratko, ono što je emisija Teletabisi za naučno-obrazovni program, to je Asasins krid za svet video igara.
Malo opširnije. Kupim ja neki kompjuter pre par godina i rešim da instaliram kakvu zajebanu igricu da ga isprobam. Vidim ovde mnoge kvalitetne autore po forumu kako u superlativu govore o nekom Eciju i ostalim protagonistima igrice. Rekoh, imaju dobar rejting, sigurno su pametni, njihovo mišljenje sigurno nosi određenu težinu. Zajebem se ja i poverujem im. Još na jutubu odgledam kako random Indus izvodi neviđene akrobacije upravljajući pomenutim Ecijom, Dezmondom...koji god. Uuuuu jebote, ovi Indusi imaju po osam pipaka na svakoj ruci, pomislim, kako neko može da izvede sve ovo, sigurno će mi trebati sati i sati treninga za tako nešto.
Instaliram ja govno na kompjuter. Šta je ovo sunce ti jebem! Pa ovaj lik sve sam radi, samo klikćeš levi taster!
Uradim komparaciju sa Mortal kombat tricom:
Liu Kang: istovremeno pritisneš tastere A i B, pa još jednom (znači AB, AB), onda samo B, pa dva puta C, pa spojeno B i C, pa samo C. Šta radi Liu Kang? Udara protivnika tri put rukom i četir' puta nogom, sedam različitih udaraca. (I tako mora da zapamtiš za svakog fajtera kombinacije udaraca, fataliti 1, fataliti2, bebaliti, animaliti... i još stotine kombinacija za magije, specijalne udarce, haj kik, lou kik, aperkat, ...)
Asasins faking krid: Ispleziš jezik, zabaciš ga na stranu, i kreneš da klikćeš po levom tasteru miša. Šra radi lik? Asasin krene da bije ko Sv. Ilija duševadnik, to su hiljade i hiljade udaraca, hiljade poteza, jedno veliko ludilo sastavljeno od bezbroj manjih ludila. Neko ko te posmatra sa strane kako igraš pomisliće da zapravo ti kontrolišeš lika.
Skakanje se odvija tako što držiš jedno dugme za trčanje i kad god hoćeš pritisneš dugme za skakanje. Lik izvodi savršen skok, hvata se za oluk, neće da padne. Eeee, a kad se setim Lare Kroft i preciznosti kojom si morao da izvodiš te skokove.. Omašiš li za milimetar pade na šiljke i proburaziše ti se sise uz stravični krik.
Ovaj skoči sa tornja od sto metara, napravi kolut napred i nastavi da se šeće ko da ništa nije bilo.
Misije se izvode tako što treba da odeš od tačke A do tačke B na mapi, kako ti je zgodnije, možeš da držiš dugme za trčanje i skakanje i gledaš Asasina kako skače sa krova na krov, penje se na dimnjake, upada na terase... ili možeš da držiš dugme za trčanje i posmatraš ga kako ide uličicama (naravno, ako te neko napadne levi klik, levi klik, levi klik...). Glavna radnja igrice se odigrava u deonicama između misija koje jednostavno odgledaš, ne igraju se.
Držim ja tako dva dugmeta i pređem deset, petnaest misija željno iščekujući susret sa Leonardom Da Vinčijem! Ako Leonardo ne prodrma malo atmosferu interesantnim kvestovima gasim igricu i otvaram mine ili pakmena. Kad će meni Leonardo: Uzmi ovu kutiju i prenesi je sa tačke A do tačke B! Šta? Ja da nosim kutiju? Ti ćeš da odradiš sav kreativni proces, moje je samo da prenesem kutiju? I to je to? Leonardo mi naravno ne odgovori, nego me sačeka da podignem kutiju. Ja krenem da pomognem čoveku, kad sranje zabagova! Jebeni Asasin me može da se sagne i podigne kutiju! Išijas, skakanje sa tornjeva i veranje po olucima su je učinili svoje...
Popizdim ja, pogledam na tjubu hiljade Asasina se žali da nemere podić' istu kutiju... Bag. Oooo, sunce vam jebem, pa kako ovo može da bude najbolja igrica na svetu?
Verovatno će neka od narednih verzija Asasins krida da dolazi sa džojstikom koji uopšte neće biti povezan sa kompjuterom/konzolom i koji će služiti čisto da impresionirate ljude oko vas misleći da igrate film Asasins krid.
