autoritet

Пре доста година, у најугледнију новосадску библиотеку дошао је на одељење информација нови човек. Прво је изненадио својим, без много претеривања, громким гласом. Мени лично допала се његова разговетна артикулација. Говорио је српски боље него Србин, мађарски боље него Мађар, презиме немачко а има и француске крви. Тако и изгледа... Касније сам се уверила да тако честито и ради - даје све од себе да помогне читаоцу, љубазан је, пажљив и стрпљив са сваким. Раније сам имала замерки на свим нивоима, од директорке до гардероберке, наравно и са супротне стране пребацивања мени, али док он није отишао у пензију све је лепо ишло и библиотека је била стварно наша, моја, твоја... Једног дана помоћ му је затражио један посетилац кога никако нисам трпела. С разлогом или без, бацила сам поглед преко рамена чудећи се што је библиотекар чак и са њим љубазан... Као да чита мисли, узвратио ми је поглед, и ја сам надаље и сама била љубазна са тим посетиоцем, наразговарала се с њим и понешто сазнала. Хоћу да кажем - да није био увек такав поштен човек, не би тако лако деловао ни на кога (поготову не на мене).

Е сад, ако затекнем и овде циничне коментаре, штоно веле - почећу да бијем.