Staramajkin običaj da svaku proizvoljnu uočenu nit iskoristi kao konac za zub. Ja li vidi da se rasparala bluza ili dokači li konče sa bošče, sledi prizor tokom kojeg zaboravljaš šta to beše apetit.
- Stani, momo, da vidim nešto. Eeeee, rašile ti se bubregare, ček evo konac.
- Nećeš valjda, baba?!
- Samo malo, imam neku projaru od otoič, pred zlatan zub mi stoji. Što ti je, što si zelena?
