Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.

U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.

A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.

Lik1: Gde živiš sada?
Gasterbajter: U Vienu, kod Beća.

Vo u Bec ,Vo iz Beca!!!