Beč express

Ponoć. Šojić i Pantić ne silaze sa 120db, prekrivam se jaknom preko glave u šaragama, sa optimističnim pogledom na mogućnost usnuća. Pantić upada u nekakvu vodu.

Tetka Vildana: Hahahhargkha!!!
*kašlje, poćerava šlajm, pljuje u pepeljaru, gica se i ritmično treska desnom rukom*
Ja: Izvinite, tetka Vildana, ja sam mislio da probam da spavam malo...
Baba Jozgra: Uu, što si ti neki fini... Pa jel' nije bolje da se družimo malo, što bi sad schlaffen?
Safet (iz nepušačke zone): Pustite dećka da spava, on svoju Karte bezahlt!
Vozač: Jel' da gasim crtaće?
Svi: Neeee!
*stiže Rumenko iz klonje, bacio blato, ne mož' osmeh s' lica da skine*
Rumenko: A meine ćerka, kažem ti, sie auch smuziku se bavi, kat je slafa u Novi Bećej, zovu ju da singen. A ja joj kažem da se udava, ona škole 'oće... Lepa tako, k'o ti...
*diže se Mercedez, najšarenija riba u busu, predatorski se kreće prema klonji, čašćava jedan pikasovski osmeh k' šarage*
Nezrim (okreće se): 'Ej Rumenko, za ti tvoji radikali ćerku da udavaš, jesi ćuo, pusti dećka da schlaffen.
Rumenko: Ne, nego zemlju da svoju prodam, pićka ti materina, pa ja sam...
*urla Seka, pada pile sa police u krivini, krv i led se nežno ljuljaju po busu*
Nezrim: U maamu ti jebem, nisi se u Srbiji ni rodio, ma ćek' da ti kažem...
*ustaje, sapliće se o kajlu, pada Rumenku u krilo*
Tetka Vildana: Hahaakrghaghaa!