Bekpeker

Hibrid pustolova i ranca.

Čovek koji sa MALO KINTE u džepu putuje po svetu, upoznaje nove predele, ljude, njihove običaje. To putovanje nije komforno i lako ali je svakako zabavno i može da obuhvati kombinaciju autobusa i voza, a neretko se odvija i biciklom.

Biti bekpeker znači biti hrabar jer svakako moraš posedovati jaja k'o limun (ako ne i kao pomorandže) da bi se uopšte usudio da pođeš u "avanturu". Oni su kao prosečni posetioci Egzita iz Engleske: dođu, spavaju gde stignu, srećni, lepo se provedu i nekako se vrate kući.

- Izvinite, momci, može mala pomoć?
- Reci.
- Krenuo sam ka Malom Zvorniku, pa me interesuje (pokazuje na mapi) gde je ovaj put što je ucrtan, evo baš ovde.
- Ideš biciklom?
- Da.
- Budi Bog s nama!
- Nemojte da me jebete, nego je l' znate gde je smrdljivi put?
- Piči 850 metara napred i prvi put levo. Onda samo nastavi i stižeš pre mraka.
- Hvala, vidimo se. (odlazi i trubi na sirenu, pozdravljajući ih)
- Hahaha, al' smo ga zajebali!
- Jes', majku mu, ide pravo ka šumi, ima mečke da ga rastrgnu sa sve pedalama.