Beograđanin prve generacije

Čovek koji je slučajno rođen u Beogradu i tek treba da stekne te exp poene kako bi se nazvao Beograđaninom. Čovek senka. Čovek koji je rastrzan između rodnog kraja i Starog grada. Čovek koji nailazi na osudu ponekad jer su njegovi baba i deda imali snošaje(sa očeve i majčine strane) na drugom meridijanu.

-E šta su uradili divlji. Oterali pitome, moj Aleksej.
-Jeste. Šta ti misliš, Luka? Jesu tvoji izlazili u Akademiju onomad kada je Gile iz Orgazma pio vinjak iz žive ribe? Tada je nastala ona pesma "Čovek u moru i morski krastavci!"
Pank.
-Pa ovaj. Moji su iz Dalmacije ali sam ja rođen ovde.
-Šta?!(zgrožkrugodvojkaškiprezir*)
-Da. Neverovatno. Ja sam rođen ovde.
-Ali ti to. Ne ne ne. Kozaci u mom stanu, Aleksej.
-Tačno tako Hadži Uroše Krstiću.
-Ali ovaj. Ja ne govorim mlijeko, đe si, nego ono. Gde si tebra torima šta ima i slične izraze. Blejao sam na Dorćolu kod neke Silvije.
-Ti si šta?
-Pa on je kročio svojom medveđom nogom na sveto dorčolsko tlo.
-Medvedi su u Lici inače.
-Da da. Nego slušaj. Ajde ti lepo ćiku pa vidi jesmo li tamo. Treba još ti da igraš ovu svetu igru beogradske džungle da bi dobio svetu titulu Beograđanina.
-Beograde!
-Beograde! Ni ne pomišljaj da nastaviš pesmu, Luka.
-Štagod, moroni.