
Омиљена песма сваког човека који себе назива народњаком јер слуша: Цецу, Стоју, ШАКА ПОЛУМЕНТУ, ЈК, и ове нове звезде гранда и ове шибицаре што ни једни за друге не знају а што би ја морао тек да знам....
Телефон му је пун техна и песмица које ако дочекају следеће годишње доба буду најуспешније дело тог извољача, а нађе се и понека Риана или неко од широм света познатих репера татуле, цвије.... (мала слова нису случајна)
Уз ову песму уме да се дере док пева, мислећи да је већи сељак од свих присутних, и да му се они диве. Када се скупе неки народњаци, кад му дође да запева, почеће њу и биће срећан да је сви знају несхватајући да је свако на овом свету зна. Врло вероватно ће се и сликати у некој кафани (у коју је ушао први пут) са најдругом и конобаром док ова песма иде, на слици је наравно незаборавно пиво и пар руку у ваздуху....
Брате знаш ону: Само за тебе Београђанко малааааааааАААА
-Знам знам,мислим да сам је чуо негде (мислим да си је ти чуо од мене)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.