
Омиљена песма сваког човека који себе назива народњаком јер слуша: Цецу, Стоју, ШАКА ПОЛУМЕНТУ, ЈК, и ове нове звезде гранда и ове шибицаре што ни једни за друге не знају а што би ја морао тек да знам....
Телефон му је пун техна и песмица које ако дочекају следеће годишње доба буду најуспешније дело тог извољача, а нађе се и понека Риана или неко од широм света познатих репера татуле, цвије.... (мала слова нису случајна)
Уз ову песму уме да се дере док пева, мислећи да је већи сељак од свих присутних, и да му се они диве. Када се скупе неки народњаци, кад му дође да запева, почеће њу и биће срећан да је сви знају несхватајући да је свако на овом свету зна. Врло вероватно ће се и сликати у некој кафани (у коју је ушао први пут) са најдругом и конобаром док ова песма иде, на слици је наравно незаборавно пиво и пар руку у ваздуху....
Брате знаш ону: Само за тебе Београђанко малааааааааАААА
-Знам знам,мислим да сам је чуо негде (мислим да си је ти чуо од мене)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.