Омиљена песма сваког човека који себе назива народњаком јер слуша: Цецу, Стоју, ШАКА ПОЛУМЕНТУ, ЈК, и ове нове звезде гранда и ове шибицаре што ни једни за друге не знају а што би ја морао тек да знам....
Телефон му је пун техна и песмица које ако дочекају следеће годишње доба буду најуспешније дело тог извољача, а нађе се и понека Риана или неко од широм света познатих репера татуле, цвије.... (мала слова нису случајна)
Уз ову песму уме да се дере док пева, мислећи да је већи сељак од свих присутних, и да му се они диве. Када се скупе неки народњаци, кад му дође да запева, почеће њу и биће срећан да је сви знају несхватајући да је свако на овом свету зна. Врло вероватно ће се и сликати у некој кафани (у коју је ушао први пут) са најдругом и конобаром док ова песма иде, на слици је наравно незаборавно пиво и пар руку у ваздуху....
Брате знаш ону: Само за тебе Београђанко малааааааааАААА
-Знам знам,мислим да сам је чуо негде (мислим да си је ти чуо од мене)
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.