"Pobeograđeni" južnjaci koji povratkom u svoj rodni kraj sole pamet ljudima kako se akcentuje neka reč, koji se padež gde upotrebljava i koji je red u rečenici.
Ipak ih odaje nesvesno iskazivanje nekog tipičnog južnjačkog izraza ili "gramatičkog" oblika.
Južnjaci vole da ih zajebavaju ne zato što ih uče pravilnom izgovoru, nego zato što su se pokondirili, lupaju beogradskim banderama i misle da ako su jednom na duže otisli u BG, mogu da promene svoj govor u potpunosti i to sa ljudima sa kojima su do tad bili dupe i gace.
1) Lupač beogradskih bandera: "Bilo je lepo na Pčinji, samo su me komarci izeli!"
(ma koliko pravilno akcentovao i govorio, odaje ga nesvesno korišćenje ove zadnje reči).2) Ima i gorih oblika, ali ja ću opisati kroz vic:
Ciga Južnjak: "Au, be, asmo pele, kurikadža" (zadnja reč nema akcentovanog glasa).
Ciga Južnjak koji lupa beogradskim banderama: "Au, pa ne kaze se "kurikadža", nego "kurikAdža" (akcenat na velikom slovu). (smešnije je verbalno opisati).3) Iako si u Nišu, isto možeš da lupaš beogradskim banderama, što je idiotski.
Južnjakinja priča telefonom idući glavnim šetalištem Niša: "Evo me u PobediNI" nit se tako kaže u Nišu, nit u BG-u, nego ova misli da je pametna kad kaže drugačije nego tipični južnjak:
"U PobedinU". Nažalost pravilno je "PobedinOJ"...jebe nas taj dativ, uf...
