bespoštedno poštenje

А: Јесте пажљиво прочитали? Под тачком 261 стоји да после десет година имате обавезну ампутацију ноге по избору, испод колена.
Б: Молим? Ви се шалите? Каква је то шала?...
А: (без речи устаје, вади из сефа хрпу фотографија и баца их на сто).
Б (згрануто): Али зашто?
А: Друштвена игра, нема везе с Вама... Размислите... После нема кајања... Ви сад доносите одлуку за цео живот. Донесите је одговорно.
Б: ... Зар нема никаква друга могућност? Тада ћу имати 47... Мислио сам да је ово... Ово је једина фирма која ме је позвала на разговор, знате...
А: Е браво! Тако се мисли! То ми и тражимо!... Не, нема. (Уздах) нема друге опције, осим ампутације после 12 година, али изнад колена. Међу нама, то није никакав избор. (Имитира Џона Клиза из Министарства смешног ходања). Ово је куд и камо боље, остаје ти колено... Али како хоћеш. (Враћа фотографије).
Б (журно): Дајте да потпишем...
(Рукују се).
Б (шаљиво): Хоћу ли моћи да се рукујем?
А (озбиљно): Увек!
/Пример је очигледно измишљен/.