Osoba koja se pojavljuje u trenutku kada se konačno nekako namestite u drveno sedište bioskopske sale, tačno minut pre početka filma, i seda pored vas. Ovakva osoba obavezno u ruci drži kesu sa kokicama i poseduje nevidjeni talenat da prilikom najbitnijih momenata i najzanimljivijih replika u filmu u svoju usnu šupljinu nabija ogromne količine ovog kukuruznog produkta i žvaće ih tako silovito da osim tog procesa niste u stanju da čujete bilo šta drugo. Trpite, naprežete se da nekako ispratite film, živite u nadi da će već jednom pojesti sve iz te kese. Kada ste već na granici nervog sloma, dolazi i taj trenutak, preživar je završio sa obrokom. Opustate se, spuštate se u stolici, namestate se udobnije, pomislite kako i nije bilo tako strašno, bitno je da sad možete da uživate u filmu, idila...
Onda začujete zvuk srkanja soka...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
a semenke?:)
Dvoumio sam se da li me vise iritira krckanje i pljuvanje semenki ili besomucno zvakanje kokica, kao sto vidis, kokice su odnele pobedu.
Volim optimisticne defke++
волим биоскопске кокице +