Обично је то локална кафана у коју долазе стални гости, неретко туристи и која одише специфичним мирисом устајалог сира и хране коју више ни Комуналац не констатује.
То је место где ћеш за мале паре да се опустиш, раставиш, отрезниш и после свега тога вратиш жени која те топло дочекује са рукама иза леђа држећи оклагију.
-Мики! Оћеш самном и Жићом до ''Библиотеке''?
-Тише то јел не видиш да може да бане сваки час, ево силаз...
-Диси крено? Јел сам рекла да нема више кафане?
-Е мој Војо, немо се никад женити, слушај ти шта ти твој Мики каже..
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.