Ultimate survival reality show u kojem se ne dele nagrade. Jednom rečju, vrlo zajebana situacija u kojoj se ljudi nadju, svojom voljom ili iz nekog drugog razloga - nije ni bitno. Istina, ni u drugim zemljama i okruženjima, homoseksualcima nije lako da se uklope i da ih prihvate, ali kod nas je situacija usled ratovanja, zaostalosti društva i kašnjenja za svetom (ne kažem da je u ovom slučaju to loše), marginalizovanja i borbe za golim opstankom ipak nešto eksplicitnija..
- Prvo, ako roditelji i bliža i dalja rodbina saznaju da si peder, uglavnom ćeš biti izopšten do kraja života kao neuspeh i sramota roda svog, i dalje nastavljaš sam..
- Drugo, ostaćeš bez velike većine prijatelja kada im kažeš za tvoje seksualno opredeljenje.
- Sa tobom će hteti da stanuju samo homoseksualci, teže ćeš dobiti i zadržati posao, a ako te neko i pretuče, panduri će ga uglavnom osloboditi, čak mu i čestitati (dogodilo se).
- Moraćeš da strahuješ za svoj život verovatno do kraja života, počevši od dana kada je tvoj ćale saznao za tvoje sklonosti, izbegavaćeš naciste, navijače i druge nasilnički nastrojene grupe, iako zapravo nikom ništa nisi skrivio, ne propagiraš gej paradu, brak dvojice muškaraca, mogućnost da i homoseksualci usvajaju decu..Čak ne nosiš ni dolce i gabanna, nisi ponosan na to što jesi i samo hoćeš da se jebeš u dupe i da te ostave na miru.
Obeležen si do kraja života, protiv tebe su mediji, narod i crkva, a ako živiš u maloj sredini, nevolje postaju još veće. Neshvaćen si i neprihvaćen, ne smeš javno da se izraziš, nećeš uspeti u ekipnom sportu i što je najgore - drugari su ti prave pederčine. Jebiga.
